Amarant: Hrana za bogove drevnih civilizacija Maja, Asteka i Inka

Amarant (štir, indijansko žito, rumenika, lisičiji rep) je staro pseudožito koje su narodi Srednje Amerike uveli u proizvodnju pre 8.000 godina.

Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih civilizacija Maja, Asteka i Inka, koji su ga smatrali super hranom, odnosno hranom dostojnom bogova. U njihovoj kulturi i religijskim običajima zauzimao je posebno mesto.

Dolaskom Španaca i pokoravanjem starosedelaca, uništavala su se i sva njihova verovanja, a amarant se našao na prvom mestu. Polja pod ovom pseudožitaricom su spaljivana, a za njeno konzumiranje izricana je smrtna kazna.

Bogat proteinima, vlaknima i esencijalnim aminokiselinama

To je dovelo do gladi lokalnog stanovništva, povećane smrtnosti i pomeranja granica uzgoja amaranta na veće nepristupačnije terene gde se ilegalno proizvodio.

Amarant se danas ponovo vraća u središte pažnje zbog svojih izuzetnih hranjivih svojstava i ekološke održivosti.

Iako tehnički nije prava već pseudožitarica, amarant je bogat proteinima, vlaknima i esencijalnim aminokiselinama, čineći ga odličnom opcijom za vegetarijance i vegane, ali i za sve one koji žele da obogate svoju ishranu.

Izuzetno je hranljiv, sadrži visokokvalitetne proteine koji uključuju sve esencijalne aminokiseline i retke lizine, što ga čini jedinstvenim u svetu biljnih proteina.

Pored toga, bogat je vlaknima, vitaminima B6, folnom kiselinom i vitaminom E, a ističe se i visokim procentom minerala poput gvožđa, magnezijuma, kalcijuma i cinka. Zanimljivo je da je bez glutena, što ga čini pogodnim za osobe s celijakijom ili osetljivošću na gluten.

Amarant nije samo hranljiv, već i ekološki prihvatljiv. Uzgoj ima niz prednosti, otporan je na sušu i zahteva minimalnu količinu vode, što ga čini idealnim usevom u područjima s niskim padavinama.

Može se koristiti za proizvodnju biogoriva

Biljka takođe ima nizak ekološki otisak jer je pogodna za uzgoj u zemljištima koja nisu pogodna za tradicionalne žitarice poput kukuruza i pšenice.

Semenke amaranta mogu se kuvati, pržiti, koristiti u pekarskim proizvodima ili čak pretvoriti u brašno koje je pogodno za pripremu hleba, palačinki i keksa.

Takođe je popularan u pripremi energetski bogatih grickalica, supa i variva, a često se koristi u salatama, ali i u dezertima poput kolača i pudinga.

Bogate količine gvožđa čine amarant korisnim u borbi protiv anemije. Takođe, visok udeo vlakana pomaže u održavanju zdravlja probavnog sistema i može pomoći u snižavanju lošeg holesterola, čime doprinosi zdravlju srca. Zbog visokog udela kalcijuma i magnezijuma, amarant može pozitivno da utiče na gustinu kostiju i zdravlje mišića.

Zbog svoje otpornosti na sušu i minimalnih zahteva za vodom, ova pseudožitarica se smatra ekološki održivim usevom. Može se uzgajati u područjima s nepovoljnim uslovima za druge vrste žitarica, čime doprinosi održivom korišćenju poljoprivrednog zemljišta.

Uz to, ima i važnu ulogu u kružnoj privredi jer se može koristiti za proizvodnju biogoriva, čime dodatno smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.

Amarant je biljka koja se ponovo uspinje u svetu poljoprivrede i prehrambene industrije. S obzirom na svoje hranljive vrednosti, ekološke prednosti i svestranost, ima potencijal da postane ključna biljka za održivu poljoprivredu i zdravu ishranu u budućnosti.

Uzimajući u obzir i trendove u prehrambenoj industriji, gdje je potražnja za bezglutenskim i visoko hranljivim namirnicama u stalnom porastu, mogla bi postati jedna od glavnih aduta u borbi za bolji i ekološki prihvatljiviji svet.

Najveći proizvođač amaranta je Indija

S obzirom na sve njegove prednosti, amarant zasigurno neće ostati samo u senci drugih poznatih žitarica, već će zauzeti svoje mjsto kao ključni sastojak zdrave i održive ishrane.

Ova pseudožitarica ima dugu istoriju uzgoja, posebno u Latinskoj Americi, ali danas je prisutna u mnogim delovima sveta, s naglim porastom proizvodnje u poslednjim decenijama.

Procenjuje se da se trenutno na svetskom nivou amarant seje na oko 600.000 hektara. Međutim, ove brojke variraju zavisno od zemlje i godišnje proizvodnje.

Prema izveštaju Maximize Market Research, vrednost tržišta amaranta procenjena je na 12,58 milijardi USD u 2024. godini, a očekuje se da će ukupni prihod od amaranta rasti prema Formuli složene godišnje stope rasta (CAGR) od 11,51 odsto od 2025. do 2032., dostižući gotovo 30,07 milijardi USD.

Veći deo svetske proizvodnje dolazi iz Azije, gdje je kultura amaranta duboko ukorenjena. Ipak, poslednjih godina proizvodnja raste i u drugim regionima, uključujući Evropu, Afriku i Sjedinjene Američke Države, zahvaljujući sve većem interesu za ovu hranljivu biljku.

Prema podacima Research Gatea, najveći proizvođač je Indija koja čini 15,20 odsto ukupne svetske proizvodnje, zatim Kina (11,70 odsto), Nemačka (8,40 odsto), SAD (5,10 odsto), Egipat (4,70 odsto), Španija (4,20 odsto), Poljska (3,60 odsto), Maroko (2,60 odsto), Francuska (2,50 odsto), Meksiko (2,40 odsto)...

Prinosi i do 3.000 kilograma po hektaru

Prinosi variraju zavisno od uslova uzgoja, kvaliteta zemljišta i primijenjene poljoprivredne tehnologije. Na globalnom nivou, prosečan prinos iznosi oko 800 do1.500 kilograma po hektaru.

U nekim boljim uslovima, uz primenu modernih poljoprivrednih metoda, prinosi mogu dostići i do 3.000 kg/ha.

Tri najveća svetska izvoznika su Kina u vrednosti od 3,380 milijardi USD, zatim Sjedinjene Američke Države (2,019 milijardi USD), te Nemačka (1,688 milijardi USD).

Iako su jedni od najvećih proizvođača i izvoznika amaranta, SAD je i najveći uvoznik i to u vrednosti na godišnjem nivou od 8,7 miliona USD, zatim Novi Zeland (410,000 USD), kao i Norveška (273,000 USD).

U našim krajevima se gotovo i ne proizvodi. Za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu nema podataka o uzgoju ove pseudožitarice, dok prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj je u 2024. zasejan na samo 8,92 hektara, a postignuti su prinosi zrna od 630 do 2.500 kg/ha.

^{*Naslovna fotografija: Depositphotos/brebca, Shutterstock/artistdesign.13}