Bliži se setva uljane repice: Šta uraditi sada za vrhunske prinose?

Za poljoprivrednike gotovo da nema odmora, dok se jedan usev žanje i skida sa njive, već razmišljaju o sledećoj setvi i plodoredu, i tako u krug. Iako je ova godina za mnoge bila turbulentna i još uvek nepredvidiva, vreme setve uljane repice se bliži, a oni koji se bave proizvodnjom industrijskih kultura moraju da razmišljaju o nabavci setvenog materijala, koji nije nimalo jeftin.

Ozima uljana repica se seje krajem avgusta ili početkom septembra, tačnije od 25. avgusta do 5. septembra, ali se ovaj period može produžiti i do 20. septembra, u zavisnosti od vremenskih uslova. Optimalno vreme setve je ključno za dobar razvoj biljke i prinos.

Ni prerano ni prekasno nije dobro

Dobro bi bilo izbegavati preranu ili prekasno setvu. U slučaju prerane setve dobijamo biljke sa izduženijim stabljikama koje preobilno ulaze u zimu, takve biljke poležu i manje su otporne na izmrzavanje. Kasnom setvom dobijamo sitne biljke koje u zimu ulaze nerazvijene i manje su otporne na niske temperature. U tom slučaju, proces očvršćavanja je duži, a veća je i mogućnost truljenja same biljke.

Prilikom setve potrebno je koristiti kvalitetno seme sa visokim procentom klijavosti i čistoće iz proverenih semenskih kuća. Važno je pratiti vremenske uslove i prilagoditi setvu u skladu sa tim.

S obzirom na to da je seme uljane repice veoma sitno, seje se plitko na dubinu od 1 do 2 cm, a u suvim uslovima nešto dublje na dubinu od 2,5 cm. Rastojanje između redova je obično 20 do 25 cm. Norma setve, odnosno količina potrebnog semena, je 8 do 9 kg/ha, što opet zavisi od klijavosti i čistoće semena. Najbolji i najčešći predusevi za setvu uljane repice su strna žita.

Ne voli peskovito zemljište gde se brzo gubi vlaga, a takođe ne voli ni glinovita zemljišta jer ne može da podnese zemljište koje je prezasićeno vlagom. To je kultura koja ne može da podnese, niti je njena proizvodnja moguća, u monokulturi.

Predsetvena priprema

Predsetvena priprema treba da se obavi blagovremeno, dve nedelje pre setve. Nakon žetve preduseva, potrebno je preorati žetvene ostatke sa dodatkom uree radi boljeg razlaganja organske materije i zatim pristupiti pripremi zemljišta za setvu. Osnovnu obradu zemljišta treba obaviti dve do tri nedelje pre setve.

Dvadesetak dana pre setve, ore se na dubinu od 25-30 centimetara, zatvori se brazda pre svega da bi se smanjio gubitak vlage i uništio iznikli korov.

Uljana repica najbolje uspeva u dubokim, humusom bogatim, dobro dreniranim zemljištima, dok plitka, siromašna zemljišta sa visokim nivoom vode nisu pogodna. Za svoj pravilan razvoj, repici su potrebna neutralna do blago alkalna zemljišta sa pH vrednošću od 6,5-7,5.

Bliži se setva uljane repice - na šta treba da pazite?

Ozbiljni proizvođači biraju seme tretirano fungicidom i insekticidom i polimernim vezivom kako bi osigurali najkvalitetniju setvu i osigurali jesenju zaštitu od štetočina. Hibridi postižu 5 do 10% veće prinose u poređenju sa linijskim sortama. Ako se uljana repica gaji na većoj površini, ne opredeljujemo se samo za jednu sortu, već za još dve ili tri, kako bismo omogućili stabilnu proizvodnju sa hibridima koji su već dali zadovoljavajuće prinose na datom terenu.

Povaljati parcele

Gustina zavisi od sorte ili hibrida. Nakon setve, parcelu treba valjati tako da seme leži na zemljištu kako ne bi ostalo u vazdušnim džepovima, što bi rezultiralo lošom klijavošću, a samim tim i proređivanjem useva. Ovo je važna informacija za bezbedne i maksimalne prinose.

Optimalan sklop za hibride je 35 do 45 biljaka/m² u proleće, dok je sklop za linijske sorte 50 do 70 biljaka/m². Povećana količina semena ne može da nadomesti loš efekat obrade zemljišta, zakasnele rokove setve, lošu klijavost, kao što je to moguće kod strnih žita.

Tretman herbicidima treba sprovoditi inkorporacijom - pre setve, posle setve pre nicanja ili posle nicanja odgovarajućim herbicidima. Uljana repica brzo raste i prekriva zemljište, a svojom gustom strukturom guši korov, pa često nema potrebe za primenom herbicida.

Što se tiče đubrenja, ono se određuje na osnovu plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Ova kultura ima značajne zahteve za kalcijumom, pa je dobra ideja dodati krečnjak tokom predsetvene pripreme. Prihrana se vrši dva puta.

Da bi se postigao maksimalan prinos, pre početka zime treba preduzeti sledeće mere:

• Gustina biljaka treba da se kreće od 30 -50 zrna/m²,
• Biljka treba da razvije 8 do 12 pravih listova,
• Biljke treba da prezime u fazi rozete sa dužinom stabljike ne većom od 2 cm,
• Ujednačeno nicanje olakšava kasnije upravljanje usevom,
• Struktura pripreme zemljišta je kritičnija od vremena setve,
• Važno je sprovesti sve agrotehničke mere u optimalnim rokovima,
• Potrebno je osigurati finu mrvičastu strukturu zemljišta, zajedno sa tvrdom i vlažnom podlogom u koju se seme stavlja kako bi se osiguralo klijanje i nicanje čak i u suvim uslovima,
• Struktura zemljišta je ključna i za dalji razvoj biljke.

Ova kultura zahteva pažljivo određivanje vremena žetve jer zrele mahune lako pucaju, što uzrokuje opadanje semena i gubitak, pa je veoma važno odrediti pravo vreme za žetvu. Za lakšu žetvu i žetvu bez gubitaka, često se sprovodi desikacija. Seme se skladišti i konzervira sa manje od 8 % vlage. Prinos uljane repice kreće se od 2 do 4 t/ha, ređe 5 t/ha.