Bogate žetve i slaba potražnja: Zašto bi 2026. mogla biti teška godina za ratare?

Godina se na evropskom tržištu žitarica završava bez optimizma za proizvođače. Fizičko tržište žitarica pred božićne blagdane gotovo se u potpunosti zaustavlja, a slično je i na terminskoj berzi Euronext, gde je trgovanje znatno skraćeno. Najnoviji tržišni podaci upućuju na to da bi i 2026. godina mogla da bude vrlo zahtevna za ratare, kako u segmentu žitarica, tako i kod uljarica, posebno uljane repice, piše Agrarheute.

Na Euronext-u se 24. decembra trguje samo pola dana, dok su berze 25. i 26. decembra zatvorene. Zbog svega dva i po radna dana i odsutnosti mnogih tržišnih aktera očekuje se izuzetno nizak obim trgovanja, a pažnja tržišta ostaje usmerena na makroekonomska kretanja i geopolitiku.

Kurs evra prema dolaru stabilizovao se poslednjih dana oko 1,17, dok su cene nafte pokazale blage znakove oporavka. Ipak, rat u Ukrajini i dalje snažno utiče na tržište, logistika i infrastruktura za izvoz žitarica iz te zemlje funkcionišu ograničeno, što stvara dodatnu neizvesnost.

Pritisak na cene pšenice i kukuruza

Cene žitarica na Euronext-u prošle nedelje dosegle su nove najniže nivoe. Terminski ugovor za pšenicu s isporukom u martu 2026. pao je na 185 evra po toni, što je snažno opteretilo i kasnije rokove, uključujući novu žetvu 2026. Blagi oporavak zabeležen je početkom ove nedelje, ponajviše zahvaljujući nešto boljoj konkurentnosti evropske pšenice na izvoznim tržištima.

Pšenica ostaje atraktivna i kao stočna hrana jer je razlika u ceni u odnosu na kukuruz vrlo mala. Ipak, pritisak na cene preliva se i na kukuruz, koji se na Euronext-u poslednjih dana trgovao gotovo izjednačeno s pšenicom.

Smanjeno trgovanje na Produktnoj berzi, uz pad cene kukuruza i pšenice

Posebno težak udarac pretrpelo je tržište uljane repice. Cene su krajem prošle nedelje pale na najniži nivo od avgusta 2024. godine. Terminski ugovor za februar 2026. zatvoren je uz pad od 6,75 evra, na 454,25 evra po toni. Početkom ove nedelje zabeležen je tek blagi oporavak.

Pad cena repice povezan je sa globalnim slabljenjem cena uljarica. Kanadska kanola, soja i bob u SAD-u, visoke zalihe palminog ulja u Maleziji te slabije cene nafte dodatno pritiskaju celi kompleks uljarica. Od početka decembra cena kanadske kanole pala je više od devet odsto, dok su soja u Čikagu i repica na Euronext-u zabeležili znatne gubitke.

Rekordna žetva u Argentini

Dodatni pritisak dolazi iz Južne Amerike. Berza u Buenos Airesu povisila je procenu ovogodišnje žetve pšenice u Argentini na rekordnih 27,1 milion tona, u odnosu na 18,6 miliona tona prošle godine. Time se dodatno smanjuje konkurentnost američke pšenice na svetskom tržištu.

Istovremeno, povoljne vremenske prilike poboljšavaju izglede za proizvodnju kukuruza i soje u Brazilu i Argentini do 2026. godine. Argentinska berza podigla je ocenu stanja soje na 65 odsto površina u "izvrsnom" stanju.

Uprkos nepovoljnim cenovnim signalima, površine pod zimskim usevima u Evropi uglavnom se održavaju ili rastu. U Nemačkoj je za žetvu 2026. zasejano oko pet miliona hektara ozimih žitarica, što je gotovo jednako kao i prethodne godine. Površine pod ozimom pšenicom ostaju stabilne, dok se povećava setva ozimog ječma i uljane repice.

Sličan trend beleži se i u Francuskoj, gde se očekuje rast površina pod ozimom pšenicom za 2,3 odsto, kao i povećanje zasejanih površina pod ječmom.

Sve navedeno, zaključuje nemački portal, upućuje na zaključak da će se proizvođači žitarica i uljarica i u 2026. suočavati sa visokim proizvodnim troškovima i pritiskom niskih otkupnih cena, bez "božićnih darova" s tržišta.