Cukić: Za kukuruz je odličan predusev pšenica, nemam problema sa korovima

Kukuruz je jedna od ratarskih kultura koja u Srbiji zauzima najveće površine. Seje se na početku vegetacionog perioda kada to vremenski uslovi dozvole, uglavnom tokom aprila. S obzirom na to da je ovaj usev podjednako važan kako za ljudsku, tako i za ishranu životinja, činjenica je da treba voditi računa o samim proizvodnim uslovima, merama nege, kao i potrebama ove biljke.

Poljoprivrednik, a ujedno i inženjer poljoprivrede Branislav Cukić iz Barande kraj Opova gaji kukuruz na oko 65 hektara. Do sada je u plodoredu kukuruz sejan na oko 50 hektara. Međutim, zbog vremenskih neprilika, oluja, primoran je da smanji merkantilni suncokret i tako poveća kukuruz.

"Na nižim terenima gde je zemljište lošijeg kvaliteta sejem hibride iz FAO grupe 300 i 400, dok na višim terenima gde je zemljište jako kvalitetno hibride iz FAO grupe 500", kaže on i dodaje da su svi hibridi namenjeni za ubiranje u zrnu.

Prema rečima ovog mladog poljoprivrednika, priprema zemljišta za prolećnu setvu kukuruza podrazumeva najpre jesenju osnovnu obradu uz dodatak dvojnog NP đubriva formulacije 12:52 na parceli gde je predusev bila pšenica.

"U februaru počinje dopunska obrada zemljišta, ili kako mi u Banatu kažemo, zatvaranje brazde. Podrazumeva korišćenje teških setvospremača sa S oprugama sa daskom za ravnanje površine i dva reda rotora za sitnjenje."

Meka postejica, tvrdo tlo

Naredna operacija koja se obavlja krajem marta je primena uree rasipačem za mineralno đubrivo po ravnoj površini. Odmah potom se traktorom sa duplim točkovima radi što manjeg propadanja i koji je agregatiran teškom drljačom (jer manje vadi vlagu u odnosu na setvospremač), na dubini od 6 do 8 centimetara ovo azotno đubrivo inkorporira u zemljište.

"Za ratarsku kulturu kao što je kukuruz važno je napraviti meku posteljicu, a tvrdo tlo, jer se setva obavlja na dubini od 6 do 8 centimetara", ističe Cukić.

Sa setvom počinje čim to vremenski uslovi dozvole i kada optimalna temperatura pređe 10 stepeni. Broj biljaka, kaže, zavisi od tipa zemljišta i kreće se u rasponu od 65.000 do 72.000 po hektaru.

Pšenica kao predusev

"Plodored je generalno od suštinskog značaja za uspešnu proizvodnju, kako zbog korovskih vrsta, tako i zbog bolesti i štetočina. Iz tog razloga je kod mene pšenica uvek dobar predusev i nikada nemam problema, pogotovo ne sa korovima", napominje ovaj inženjer poljoprivrede.

S obzirom na to da je radio dosta mini ogleda sa raznim herbicidima, najbolje se pokazalo tretiranje protiv korova kada je kukuruz u fazi trećeg lista. Tada primenjuje sredstva na bazi dve aktivne materije: izoksaflutol i tienkarbazon-metil, kao i pola doze herbicida na bazi florasulama i 2,4-D-2-etilheksilestar da pojača dejstvo prvog herbicida zbog problema sa samoniklim suncokretom.

Pripreme za setvu kukuruza: Plodored kao važna mera protiv kukuruzne zlatice

"Herbicid sa aktivnim materijama izoksaflutol i tienkarbazon-metil deluje i aktivira se kada ima padavina, pa od toga zavisi i njegovo delovanje. U slučaju kada je u vreme primene i nakon toga sušni period, pa on ne odradi posao kako treba, uvek imam spreman herbicid sa aktivnom materijom tembotrion koji može da se koristi i kada je kukuruz u fazi 8 do 10 listova", kaže on.

Kada je reč o prinosu kukuruza protekle godine, ističe da nije bilo ekstremno sušnog perioda, već su imali sreće sa dovoljnom količinom padavina. Zato je mogao da se pohvali prinosom između 9 i 12 tona po hektaru. Kukuruz je pored toga bio zdrav, a zbog kvaliteta je sav otišao za izvoz.