Datum više ne igra nikakvu ulogu u setvi soje - evo 10 ključnih preporuka

Naši ratari ovih dana pripremaju mehanizaciju i polako izlaze na parcele kako bi što bolje pripremili zemljište za predstojeću setvu. To je za njih manji problem, ali je veliko pitanje kojim kulturama dati prednost, s obzirom na to da je prošla godina bila sušna i teška, naročito proizvođačima soje.

Zato je veliko pitanje da li će oni ratari koji su imali izrazito male prinose, a velike troškove, ove godine zasejati ovu kulturu, da li će odabrati pravu sortu što bolje klijavosti. Rukovodilac Odeljenja za leguminoze Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, dr Vuk Đorđević, kaže da su loši prinosi ključni razlog što će površine pod sojom ovog proleća biti manje.

Oni koji će ipak zasejati ovu uljaricu, trebalo bi da poslušaju savete stručnjaka kako bi postigli najbolje rezultate u pogledu prinosa i ekonomskih rezultata. Zato smo pitali dr Đorđevića koje su to najvažnije preporuke u setvi soje.

Predusev

Kako pojašnjava ovaj stručnjak, dobri predusevi za soju su strna žita, kukuruz. Ne preporučuje se setva soje nakon suncokreta i uljane repice jer ove biljne vrste imaju zajedničke bolesti, kao ni gajenje soje iza ostalih leguminoza ili u monokulturi.

"Soja, kao leguminoza, ima sposobnost da fiksira azot iz vazduha, što je čini odličnim predusevom za pšenicu ili kukuruz, obezbeđujući oko 80 odsto svojih potreba za azotom", kaže naš sagovornik.

Veoma je dobar predusev za većinu gajenih biljaka, jer ostavlja zemljište u rastresitom stanju, čisto od korova. Izborom sorti različite dužine vegetacije može se podešavati vreme žetve, kako bi se zemljište na vreme obradilo i pripremilo za narednu setvu.

Osnovna obrada zemljišta

Kako nam je objasnio dr Đorđević, osnovna obrada je veoma važna i zato mora biti kvalitetno odrađena, a podrazumeva jesenje oranje. Prolećna osnovna obrada se ne preporučuje, jer dovodi do smanjenja prinosa.

"Ratari znaju da dubina osnovne obrade tokom jeseni zavisi od preduseva i količine žetvenih ostataka na parceli, a izvodi se na dubinu od 20-30 cm."

Predsetvena priprema

I predsetvena priprema zemljišta mora biti kvalitetno odrađena, a radi se u dva prohoda. Ratari zatvaraju brazdu tokom ranog proleća, kako bi sačuvali vlagu u zemljištu, a završna priprema radi se neposredno pred setvu.

Zemljište mora biti dobro usitnjeno, mrvičasto, parcela mora biti ravna, jer tako se setva obavlja na istoj dubini, što je veoma važno zbog ujednačenog nicanja.

Izbor sorte

Ukoliko je u planu setva većih površina, onda je, po rečima našeg sagovornika, najbolje sejati više sorti različitih grupa zrenja zato što svaka različito reaguje na vremenske prilike.

"Osim toga, tako je lakša i organizacija posla u vreme žetve", ističe ovaj stručnjak.

Vreme setve

Momenat setve se ne određuje na osnovu datuma i kalendara već isključivo zavisi od temperature.

"Sada se moramo pridržavati bioloških potreba biljke, tako da temperatura zemljišta mora biti 12 stepeni i zato datum više ne igra nikakvu ulogu."

Prerana setva soje jedna je od najčešćih grešaka, ističe dr Đorđević.

"Čim dođu topli dani ratari žele da počnu sa radovima, što ne mora nužno da bude dobro, jer mrazevi umeju da iznenade", kaže on i savetuje poljoprivrednim proizvođačima da ne žure sa setvom ove kulture.

Gustina setve

Ratari soju seju na međuredni razmak od 45 ili 50 cm, ali je moguća i setva na 70 cm ili uskoredno na 12,5 ili 25 cm, ali obavezno ispoštovati optimalni broj biljaka po jedinici površine u skladu sa grupom zrenja. Razmak biljaka u redu zavisi od međurednog razmaka, ali i sorte soje, odnosno grupe zrenja, a kreće se od 3 do 5,5 cm (kod međurednog razmaka od 50 i 70 cm).

Vreme setve: Ako je zemlja hladna tebi, biće hladna i soji

Optimalan broj biljaka za srednjestasne sorte soje, iz I grupe zrenja, iznosi 450.000 biljaka po hektaru, za srednje kasne sorte soje iz II grupe zrenja 400.000 biljaka, za srednjerane sorte iz 0 grupe zrenja 500.000 biljaka po hektaru i rane sorte soje iz 00 grupe zrenja 550.000 biljaka po hektaru. Preporučeni sklop za veoma rane sorte soje iz 000 grupe zrenja iznosi 550-600.000 biljaka po hektaru.

Dubina setve

Veoma je bitno da dubina setve na celoj parceli bude ujednačena, što je preduslov za ujednačeno nicanje, a preporučuje se dubina setve na 4 cm.

"Setva na većoj dubini u nedostatku vlage i slabe klijavosti semena nosi sa sobom veliki rizik", naglašava naš sagovornik.

Inokulacija semena

Inokulacija semena soje je obavezna agrotehnička mera, a doprinosi povećanju broja kvržica na korenu i njihove aktivnosti što se pozitivno odražava na prinos soje. Preporuka je da se uraditi tretman semena soje s bakterijama, neposredno pred setvu.

Zašto je inokulacija semena soje obavezna pre setve?

Treba obratiti pažnju da inokulisano seme ne bude izloženo dejstvu direktnih sunčevih zraka neposredno pre setve, jer oni deluju pogubno na ove bakterije.

Đubrenje

Ova mera, kao i prethodne, veoma je važna i specifična je za svaku proizvodnu parcelu i zavisi od tipa zemljišta, količine hraniva u njemu, načina proizvodnje.

"Ratari već godinama rade analizu zemljišta i na osnovu tih rezultata rukovode se primenom mineralnih đubriva. Dobre prinose nije moguće ostvariti na parcelama gde nema pojedinih mineralnih elemenata, a ne postoji opšta preporuka o količini mineralnih đubriva koju je potrebno primeniti, a da odgovara svakoj parceli", kaže dr Đorđević, dodajući da prevelike količine mineralnih đubriva nisu dobre iz ekonomskih i ekoloških razloga, a premale količine limitiraju postizanje visokih prinosa.

Neophodne agrotehničke mere

Važna je kvalitetna zaštita od korova da ne bi kasnije stvarali problem. Zato se preporučuje međuredna kultivacija-špartanje u dva navrata kako bi se osim suzbijanja korova razbijanjem pokorice postigao idealan vazdušni režim površinskog sloja zemljišta za razvoj i aktivnost kvržica na korenu. Ratarima se preporučuje da redovno obilaze parcele kako bi na vreme uočili pojavu insekata, grinja i blagovremeno reagovali.

Dr Đorđević je napomenuo da će mnogi ratari ove sezone nabaviti sertifikovano seme, ali ima i onih koji će sejati soju sa tavana prošlogodišnjeg roda. To je, kako je napomenuo, veliki rizik jer kvalitet semena nije adekvatan, može dovesti do slabijeg sklopa biljaka i pojave bolesti.

"U tom slučaju bi trebali obavezno da provere klijavost takvog semena", zaključuje ovaj stručnjak.