Dobre zalihe vlage i azota u strnim žitima daju nadu - Šta još kažu na 60. savetovanju agronoma?

U periodu od 26. do 30. januara u hotelu "Palisad" na Zlatiboru održava se jubilarno 60. savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 6. savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Pored organizatora, događaju su prisustvovali i ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, kao i ostali predstavnici nadležnih ministarstva Srbije i Republike Srpske, mnogobrojni proizvođači i savetodavci.

"Budućnost upravo gradimo"

Svečanost je otvorio upravo ministar koji je govorio o aktuelnim izazovima u poljoprivredi, ali i ukazao na trenutno stanje u mlekarskom sektoru.

Uvodnu reč imala je i direktorka Novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Dragana Latković koja je izjavila da je iza nas teška godina, jer suša nije štedela nikoga. Klima nam šalje jasnu poruku da su se pravila igre promenila. Međutim, mnogi se pitaju, ima li budućnosti? Njen odgovor je, da ne samo da ima budućnosti, već tu budućnost upravo gradimo.

"Zemlja nas hrani vekovima. Naša dužnost nije samo da je obrađujemo, već da je razumemo i sačuvamo", istakla je ona u svom izlaganju.

Prolećna vegetacija će pokazati pravo stanje

Jedna od aktuelnih tema na ovom savetovanju je svakako stanje i prihrana strnih žita o čemu je govorio dr Vladimir Aćin sa Novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. On je na početku izlaganja napomenuo da je tokom oktobra meseca u većem delu zemlje bilo padavina, osim u Vojvodini gde je zabeležen sušni period. Prekomernih padavina je bilo u delovima južno od Save i Dunava, te se stanje useva svakako razlikuje u zavisnosti od količine tih padavina.

"Na većini parcela u Rimskim šančevima setva ozimih žita obavljena je krajem oktobra i tokom novembra meseca. S obzirom na to da nije bilo dovoljnih količina padavina i proces nicanja je bio usporeniji",napomenuo je Aćin.

Ipak, zahvaljujući snežnim padavinama u proteklom periodu, stanje vlage u zemljištu se, kaže, značajno popravilo. Ovo svakako nije presudan period, jer će prolećna vegetacija pokazati pravo stanje, ali je važno imati dobre rezerve vlage i u ovom periodu.

Ne žuriti sa prihranom

Između ostalog, odrađena je i analiza lakopristupačnog azota u zemljištu, takozvana N-min metoda koja je pokazala tačan sadržaj ovog esencijalnog elementa u zemljištu.

"Uzorci su varirali od svega 30 do čak 300 kilograma azota, zavisno od parcele. Rezultati su pokazali da je prosečan sadržaj azota oko 150 kilograma, što je drugi najbolji rezultat poslednjih nekoliko godina", pojašnjava Aćin i dodaje da se prihrana strnih žita u ovom periodu obavlja primenom uree, KAN-a ili AN-a.

Vreme je, čim stanje zemljišta omogući, obavite prvu prolećnu prihranu ozimih strnih žitarica

Sa prihranom ne treba žuriti, pogotovo kada je u pitanju pšenica iz kasnijih rokova setve, a isto tako ne treba mnogo ni čekati ukoliko je ona značajno napredovala. Kada je reč o predusevima, rezultati su, kaže on, pokazali da je najveća količina azota ostala nakon skidanja kukuruza.

"Poslednjih godina, nažalost, jari usevi podbacuju u prinosu, pa su količine hraniva, u ovom slučaju, azota, značajnije", zaključuje.

_{Naslovna: Dinka Bogunović/Jovana Cvetković}