Drevna žitarica otkriva tajne - stvara se otpornija hlebna pšenica

Drevna žitarica jednozrnac, Triticum monococcum, otkriva genetske tajne kako bi hlebna pšenica bila otpornija, objavili su istraživači sa Univerziteta King Abdulrahman KAUST, sa sedištem u Saudijskoj Arabiji.

Poboljšanje otpornosti i kvaliteta

Prva potpuna mapa genoma jednozrnca otkriva evolucijsko poreklo i potencijal za poboljšani uzgoj pšenice. Bliski istok je domovina i mesto domestifikacije žitarica.

Sled dugačak 5,2 milijarde slova pruža prozor u evolucijsko poreklo različitih vrsta pšenice. Ovo otkriće bi moglo pomoći poljoprivrednicima i uzgajivačima da razviju sorte s povećanom imunosti na bolesti, većim prinosima i poboljšanom otpornošću.

"Razumevanjem genetske raznolikosti i evolucijske istorije jednozrnca, istraživači sada mogu iskoristiti njegov potencijal za buduće napore oplemenjivanja, razvoj otpornijih i hranivijih sorti pšenice", kaže Hanin Ahmed, jedna od autora studije.

Smanjena genetska raznovrsnost

Ovo je najstarija žitarica koju su ljudi koristili i uzgajali. Datira pre više od 10.000 godina iz plodne regije Bliskog istoka. I danas se uzgaja i koristi zbog jedinstvenog ukusa i brojnih nutritivnih vrednosti. Njegov značaj u globalnoj proizvodnji je opadao tokom vekova kako je rasla popularnost hlebne pšenice. Njene sorte daju veće prinose, što ih čini ekonomski isplativijim za veliku komercijalnu poljoprivredu.

Jednozrnac - raste tamo gde pšenica ne može

Problem je što savremene sorte ima smanjenu genetsku raznolikost i postoji zabrinutost kako će se suočiti sa klimatskim bolestima i novim bolestima.

Tu je prednost jednozrnca koji je zadržao veći genetski fond i mogao bi da sadrži genetske tajne potrebne za poboljšanje. Tim predvođen Simonom Kratingerom i Jesejem Polandom iz KAUST-a, koristio je kombinaciju tehnologija sekvenciranja DNK kako bi stvorio visokokvalitetne sklopove genoma za divlje i domaće sorte.

Prenošenje gena

Ranije se pretpostavljalo da je evolucija hlebne žitarice bio stalan proces s ograničenim mešanjem različitih vrsta. Kratinger navodi da genomske analize sada pokazuju da je istorija mnogo složenija. Uključivala je mnogo mešanja i protoka gena između različitih vrsta pšenice.

To je dovelo do mešanja DNK između dve blisko srodne vrste koje je ostalo evidentno do danas. On napominje da su ovi geni mogli da igraju važnu ulogu u prilagođavanju klimatskim uslovima, što bi bilo od velike vrednosti za budućnost, posebno uz pomoć modernih molekularno vođenih tehnika uzgoja.

"Resursi naše laboratorije pomoći će da se precizni geni iz jednozrnca prenesu u hlebnu pšenicu", kaže Kratinger.