FAO podigao prognozu svetske proizvodnje žitarica, najveći rast od 2013.

Prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), globalna proizvodnja žitarica u 2025. godini mogla bi da dostigne 2,97 milijardi tona, što je povećanje od 10,1 milion tona u odnosu na septembarsku procenu. To predstavlja godišnji rast od 3,8 odsto, najveći od 2013. godine, objavio je Farmer.

Najveći doprinos rastu dolazi od pšenice, kukuruza i pirinča. Očekuje se da će proizvodnja pšenice dostići 809,7 miliona tona, zahvaljujući boljim prinosima u Australiji, Evropskoj uniji i Rusiji.

Rekordna proizvodnja kukuruza u SAD-u

FAO procenjuje da će svetska proizvodnja krmnih žitarica u 2025. iznositi 1,6 milijardi tona, uz najveći doprinos Brazila, SAD-a i Kine. Proizvodnja kukuruza u SAD-u trebala bi da dostigne 427 miliona tona, čime bi zemlja ostvarila rekordan udeo od jedne trećine svetske proizvodnje, najveći od 2016. godine.

Nasuprot tome, suša i visoke temperature u nekim delovima Evrope te smanjenje površina pod kukuruzom u Meksiku dovele su do blažih korekcija naniže.

Kukuruza manje za 12,9 % nego prošle godine, rod voća podbacio

Uprkos poplavama u Pakistanu koje su smanjile lokalne prinose, očekuje se rekordna svetska proizvodnja pirinča od 556,4 miliona tona zahvaljujući većim prinosima u Indiji.

Zalihe i trgovina na istorijskim nivoima

Ukupna svjetska potrošnja žitarica u sezoni 2025./2026. trebala bi da dostigne 2,93 milijarde tona, takođe rekordno visok nivo. Najviše će rasti potrošnja kukuruza i ječma za stočnu hranu, ali i pšenice i pirinča za ishranu stanovništva.

FAO predviđa da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2026. dostići 900 miliona tona, što upućuje na stabilne globalne rezerve.

Udeo zaliha u odnosu na potrošnju ostaće na 30,6 odsto, što znači da je ponuda i dalje “udobna” uprkos povećanom globalnom apetitu.

Svetska trgovina žitaricama u 2025./2026. trebala bi da poraste na 497 miliona tona, podstaknuta većim izvozom pšenice iz Australije i SAD-a, dok se očekuje manji pad trgovine pirinčem zbog visokih domaćih zaliha u Aziji i Africi.