Jednozrnac - raste tamo gde pšenica ne može

Jednozrnac Triticum monococcum je poznat i pod nazivima šilj, pir jednozrnac, jednozrna pšenica, speltica ili mala spelta. Jedna je od prvih domestifikovanih biljnih kultura i prva žitarica uzgajana na području Balkana. Odlikuje se velikom otpornošću na bolesti i štetočine. Može se uzgajati do 1.000 metra nadmorske visine. Nekada je bio veoma zastupljen, a danas se najviše uzgaja u Maroku, Francuskoj, Turskoj i na delu teritorija bivšeg SSSR-a.

Ima dobro razvijen koren, a klasić sadrži samo jedno zrno koje ima od 10 do 26 odsto proteina i dosta pepela. Masa 1.000 zrna iznosi oko 30 grama.

Sadrži manje glutena

Njegovo brašno je žute nijanse u odnosu na pšenično i sadrži manje glutena. Ima orašast ukus, a najčešće se koristi umesto integralnog. Od njega se prave kore za pitu, testenina, palačinke, vafli, kolači i razna druga jela koja ne zahtevaju primenu kvasca. Takođe, usvaja manje vode od pšeničnog brašna i nije pogodan za pripremu hleba.

Zrna se u kuvanju mogu koristiti umesto pirinča.

Ali, najviše služi za ishranu stoke, ali zbog smanjene količine glutena za mnoge ljude s problemom celijakije. 

Setva i žetva

Ne podnosi gustu setvu i zahteva nešto veći razmak. Međuredni je 12 do 15 centimetara, a u redu 2,5 centimetara. Setvena norma je 100 zrna po metru kvadratnom. Do polovine oktobra se obavlja setva ozimih sorti, dok se jare seju u martu, odnosno aprilu u brdsko-planinskom području. Dubina setve se kreće od jedan do tri centimetra u zavisnosti od kvaliteta zemljišta.

Setvu ozimih žitarica obavite u optimalnim rokovima - koji su?

Jednozrncu odgovara slabija snabdevenost organskim materijama u zemlji. Raste tamo gde pšenica ne može. Ne podnosi previše vlage, odnosno padavina. Period vegetacije traje između 100 i 140 dana, što zavisi od uslova gajenja i klimatskih karakteristika.

Žetva počinje kada biljke dobiju zlatno-smeđu boju, a zanimljiv je tradicionalni način otkrivanja pravog termina - uzgajivači ga određuju tako što zagrizu zrno i ako je tvrdo, pristupa se žetvi. Prosečan prinos je od jedne do tri tone po hektaru. 

Pšenica ga je potisnula zbog većih prinosa, više brašna, ali i zbog njegove omotanosti plevicama na koje otpada 40 odsto težine prinosa. Međutim, plevice imaju prednost nad savremenim žitaricama. Zahvaljujući njima do zrna ne prodiru mikotoksini.

Zrna se na sobnoj temperaturi mogu čuvati u hermetički zatvorenoj posudi do dva meseca, ako ih stavimo u zamrzivač, tada ih možemo čuvati pola godine ili malo duže. Brašno se može čuvati jedan do dva meseca.

Fotografija korišćena u tekstu podleže Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.