U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2011-2020), površine pod pšenicom povećane su za 9,4 odsto.
U Republici Srbiji u 2021. godini u jesenjoj setvi zasejano je 801.650 hektara površine, što, u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2020. godini, predstavlja povećanje od 3,5 odsto, prenosi Republički zavod za statistiku.
Posmatrano po kulturama, zasejano je više: pšenice (za 5,8 odsto), raži (za 12,9 odsto) i uljane repice (za 27,9 odsto), a manje ovsa (za 18,2 odsto), i ječma (za 5,7 odsto). U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2011-2020), površine pod pšenicom povećane su za 9,4 odsto.
Iako je pšenica bila skuplja prošle godine u vreme setve, što je veruju stručnjaci, motivisalo ratare da poseju više, sami troškovi proizvodnje su se takođe povećali. Kako je ranije otkrio za Agroklub stručnjak za ratarstvo Miroslav Malešević, da bi se ovi izdaci pokrili, potrebno je 4,86 tona pšenice roda 2022, po ceni od 25 din/kg.
"Ako cena pšenice u žetvi 2022 bude 20 din/kg, biće potrebno više od šest tona da se podmire troškovi", zaključio je Malešević.
Tagovi
Autorka
Površine pod suncokretom sve veće. Žetva je počela, a kakvi su prinosi?
Vrućine ubrzavaju razvoj kukuruzne sovice - reagujte što pre
Bliži se setva uljane repice: Šta uraditi sada za vrhunske prinose?
Crvenilo lista kukuruza može da smanji prinos i zrna i silaže
