Kinoa: Zdravlje na tanjiru s planinskog lanca Anda

Kinoa (lat. Chenopodium quinoa) je biljka koja pripada porodici Amaranthaceae i odnedavno je postala vrlo popularna zbog svojih nutritivnih svojstava. Reč je o pseudožitarici, jer se koristi poput žitarica, ali nije zapravo 'prava'.

Potiče iz Južne Amerike, tačnije iz andskih regija (Peru, Bolivija, Ekvador i Čile), gde je bila osnovna hrana starosedelaca, posebno Inka.

Može da se uzgaja i na 4.000 metara nadmorske visine

Prvi put se spominje pre više od 5.000 godina, a bila je visoko cenjena zbog svojih nutritivnih vrednosti i sposobnosti rasta u raznim klimatskim uslovima. Ova otporna biljka može da se uzgaja čak na 4.000 metara nadmorske visine.

U poslednjim decenijama proizvodnja kinoe značajno je porasla, prvenstveno zbog globalnog interesa za zdravu hranu i povećanje potražnje. Globalna proizvodnja još uvek je koncentrisana u Južnoj Americi, ali se u ostatku sveta takođe širi.

Ova pseudožitarica je svestrana i nutritivno bogata namirnica, često se koristi umesto pirinča ili pšenice u raznim jelima i salatama. Prirodno je bezglutenska i idealna je za osobe koje su intolerantne na gluten.

Mlevena kinoa koristi se u pripremi hleba, kolača i palačinki, bogata je proteinima i svim esencijalnim aminokiselinama, što je čini odličnim izvorom proteina za vegane i vegetarijance.

Najveći proizvođači su Peru, s oko 40 odsto globalne količine kinoe, zatim Bolivija s udelom od 30 odsto, a Ekvador i Čile su manji, ali važni igrači na svetskom tržištu.

Peru je u 2023. godini proizveo 86.011 tona kinoe

Prema podacima Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), Peru je u 2023. godini proizveo 86.011 tona, a slede ga Bolivija (70.763 t) i Ekvador (2.146t). Zapravo, te regije imaju 172.000 hektara obradive zemlje namenjene proizvodnji kinoe.

Zanimljivo je da se u celom svetu uzgaja na 200.000 do 250.000 hektara, što govori koliki ogroman udie u proizvodnji imaju te tri države.

Iako su ove zemlje glavni proizvođači, poslednjih godina se počela uzgajati i u drugim regionima, poput Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Evrope (npr. Španija), pa čak i u Australiji.

S obzirom da je svetski lider u proizvodnji kinoe, Peru je logično i najveći svetski izvoznik. Zatim, tu su Bolivija i Sjedinjene Američke Države.

Zbog visoke potražnje za zdravom hranom, SAD je najveći uvoznik, slede evropske zemlje poput Španije, Holandije i Velike Britanije, te Kanada.

Prema podacima The Observatory of Economic Complexity, 2023. godine kinoa je bila 3913. najtrgovaniji proizvod u svetu, s ukupnim prometom od 213 miliona dolara.

Najveći uvoznik ove pseudožitarice je SAD

Te godine Peru je izvezao kinou u vrednosti od 101 miliona američkih dolara, Bolivija (59,6 miliona USD), Nemačka (6,67 miliona USD), Holandija (6,24 miliona USD) i Španija (5,98 miliona USD).

Sjedinjene Američke Države u 2023. uvezle su ove pseudožitarice u vrednosti od 71,7 miliona USD, Kanada 16,1 miliona USD, Nemačka 11,4 miliona USD, Holandija 10,9 miliona USD i Francuska 10,3 miliona USD.

Što se tiče ovih naših krajeva, uzgaja se na vrlo malim površinama, ali nema preciznih podataka o kojim količinama se radi. Jedini službeni podaci su o izvozu kinoe iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine mogu se naći na sveafričkoj platformi Selina Wamucii sa sedištem u Keniji.

Tako je prema njoj iz Srbije, u 2019. godini izvezeno tri tone ove pseudožitarice, dok je godinu dana kasnije izvoz porastao na četiri tone.

Susedna Hrvatska je u 2020. godini izvezla tek jednu tonu, za razliku od 2019. kada je izvezla dvostruko više.

Značajno veći izvoz ostvarila je Bosna i Hercegovina koja je 2019. godine isporučila pet tona, a od 2017. do 2019. izvoz kinoe je porastao čak za 400 odsto!

Potražnja za kinoom značajno je porasla poslednjih godina, posebno zbog rastuće svesti o zdravlju, veganskoj i vegetarijanskoj ishrani, kao i prehrambenim dijetama bez glutena.

Prinos i do pet tona po hektaru

Međutim, povećanje globalne potražnje izaziva određene izazove, uključujući povećanje cena u zemljama proizvođačima, što može otežati pristup kinoi lokalnim zajednicama koje su je tradicionalno konzumirale.

Godišnji prinos može značajno da varira zavisno od uslova uzgoja, tehnologije, kvaliteta tla i klimatskih uslova. Tipični prinosi kreću se između jedne i tri tone po hektaru.

U nekim uslovima, gde je primena boljih agronomskih praksi ili korićtenje tehnologije za poboljšanje roda, prinosi mogu biti i viši, dostižući od četiri do pet tona po hektaru.

Međutim, zbog njene sposobnosti da raste u suvim i surovim uslovima, vrlo je otporna na ekstremne klimatske uslove, što joj omogućava da uspeva na područjima gde drugim usevima to nije moguće. Na takvim područjima prinosi su niži, ali ostaje vitalna kultura zbog svoje otpornosti.

Rast u globalnoj potražnji ima potencijal da poveća površine pod ovom kulturom, a s boljim poljoprivrednim praksama moguće je povećati prinose po hektaru.

Takođr, s razvojem novih tehnologija za uzgoj i selekciju biljaka, prinosi kinoe mogli bi se dodatno poboljšati, čineći ovaj usev još produktivnijim i održivijim.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/artistdesign.13, Arturo Lopez Llontop}