Kombajn Rexor 6200 Platinum: Džin i za repu i za paštrnak

Pred stotinak poljoprivrednika i menadžera iz agro kompleksa u Sivcu je predstavljen novi model Grimme kombajna za paštrnak i šećernu repu REXOR 6200 Platinum. Ovlašćeni zastupnik za tu mašinu je ITN group, koji je premijum partner prevashodno opreme za krompir kompanije Grimme, ali je praleleno sa tim radio i opremu za šećernu repu.

"Ono što je bitno je da smo na prethodnom IPARD programu napravili veliku stvar za proizvođače paštrnaka koji su inače imali veliki problem za vađenje tog useva. Dakle, ovo povrće ima takav koren da klasične vadilice koje su za šargarepu i ostale korenasto-krtolaste kulture nisu mogle kvalitetno da urade taj posao. Dati kombajn ima adaptaciju da pored repe može da radi takve kulture kao što je cikorija ili paštrnak", rekao je menadžer prodaje u ITN kompaniji Lazar Čemerlić i dodao da je njegova specifičnost univerzalnost, premda je prevashodno pravljen kao kombajn za vađenje šećerne repe.

Open točkovi

Za razliku od dva velika evropska konkurenta Holmera i Ropa koji imaju raone vadilice Grimme je poodavno napravio jedno revolucionarno rešenje.

"On ima tzv. 'open točkove'. To su točkovi sa hidropogonom koji vade repu. Taj način se pokazuje kao dobar na povrtarskim kulturama koje idu dublje u zemljište, prevashodno paštrnak što je nama interesantno."

Na "open točkovima" su perforacije nešto veće da bi ispadalo zemljište pošto je repa većih dimenzija, ali postoje adaptacije kojima se perforacije na točkovima smanjuju na pola da ne bi paštrnak ispadao. 

Na prvim rolerima za čišćenje postoji mogućnost smanjenja razmaka da tu ne bi ispadao paštrnak, i na klasičnim rotorima za čišćenje šećerne repe postoje blinde kojima se delimično zatvaraju otvori, da ne bi ispadao paštrnak. Adaptacija kombajna za različite kulture ne zahteva više od sat-dva vremena.

Prva šestica u modelu Rexor 6200 označava šest redova vadilice, a 200 je 20 tona nosivosti bunkera. Maksimum zapremine bunkera je 30 m². Grimme je dugo godina pokušavao i uspeo da sa hidrostatskim pogonima i svim ostalim elementima smanji težinu mašine kako bi povećao kapacitet bunkera. Teoretski učinak kombajna je 2 ha/h, ali realno je da uradi 1-1,5 ha/h.

Zašto IPARD?

Kombajn za paštrnak i šećernu repu REXOR 6200 Platinium završio je na gazdinstvu Radomira Božovića iz Sivca. Na gazdinstvu uzgajaju ratarske useve kao i povrće, a pre svega paštrnak, kao sirovinu za prehrambenu industriju.

"Sa vađenjem te kulture imali smo puno poteškoća. Rukovaoci koji su radili sa konkurentskim mašinama imali su problem da to kvalitetno izvade, dosta je ostajalo u zemlji, bilo je puno rastura. Pošto te mašine prevashodno vade šećernu repu, naš paštrnak im nije bio prioritet, pa smo onda kasnili u isporuci našim dobavljačima. Dešavalo se da ga vadimo i posle Nove godine", kaže Božović i dodaje da su to bili glavni razlozi za kupovinu ove mašine preko IPARD-a.

Božović kaže da svaki, kako kaže "pravi poljoprivrednik" ispunjava uslove za IPARD i apeluje na kolege da učestvuju u tim projektima. Naglašava da će time osim nabavke mašine, kako kaže i "dovesti svoje gazdinstvo u red". A paštrnak iz Sivca sada će mnogo lakše završavati u sušarama tradicinalnih kupaca u Kanjiži i Martonošu u kompaniji "SD Komerc".

A Božovića je u IPARD projektu pratila konsultantska agencija Seedev iz Beograda. Đorđe Teofilović iz te agencije razbija zabludu da je kombajn za vađenje šećerne repe neprihvatljiva investicija sa stanovišta evropskog fonda. On je prihvatljiv za poljoprivrednika ali ne i za šećeranu koja je veliko pravno lice.