Kukuruz - poljoprivredna kultura koja pokreće svetsku ekonomiju

Kukuruz je jednogodišnja biljka iz porodice trava (Poaceae, Zea mays), a poreklom je iz Srednje Amerike, tačnije iz južnog Meksika i Gvatemale.

Kultivira se već više od 7.000 godina, a među prvima koji su ga uzgajali bili su drevni narodi Maje i Asteci. Bio je jedna od biljaka koju su domorodački narodi Amerike uzgajali hiljadama godina pre nego što je stigla u Evropu.

Za starosedeoce tog kontinenta ova je žitarica imala duboko kulturno i religijsko značenje.

Za narod Maja kukuruz je bio simbol života

Za Maje, kukuruz je bio simbol života i neprestane obnove, jer su verovali da su ljudi stvoreni od kukuruznog zrna.

U astečkoj kulturi, bio je povezan s bogom poljoprivrede i žetve, a u mnogim njihovim mitovima i obredima, upravo kukuruz je imao centralnu ulogu. U Evropu su ga doneli Španvi krajem 15. i početkom 16. veka u vreme otkrića Amerike, poznatog pod nazivom "otkrića Novog sveta“.

Odatle se brzo proširio na ostale delove Evrope, gde je postao popularan u poljoprivredi, iako je u početku bio viđen kao egzotična biljka.

Najveći proizvođač kukuruza na svetu su Sjedinjene Američke Države, potom slede Kina i Brazil, a u top deset su još Argentina, Ukrajina, Indija, Meksiko, Indonezija, Rusija i Južna Afrika.

Prema podacima servisa Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, u 2024. godini SAD je proizveo 377.633.000 tona, zatim sledi Kina sa 294,917.000 t, Brazil 127.000.000 t, dok je Evropska unija na četvrtom mestu sa 58.000.000 t.

Godišnje se proizvede oko 1,2 milijarde tona

Godišnje se u svetu kukuruz zaseje na 190-200 miliona hektara, a proizvede oko 1,2 milijarde tona, što znači da ove tri zemlje plus EU čine više od 75 odsto ukupne proizvodnje ove žitarice.

S obzirom da na planeti trenutno živi oko osam milijardi ljudi, ispada da se godišnje po glavi stanovnika proizvede oko 139 kilograma kukuruza. Prosečni prinos ove žitarice po hektaru je između 5 i 6 tona, ali u nekim zemljama poput SAD-a prosek može biti i između 10 i 12 t/ha, podaci su FAO-a. 

Inače, najveći kukuruz ikada uzgojen bio je rekordni primerak koji je dostigao visinu od impresivnih 10,74 metara i izrastao je 2011. godine u Saveznoj državi Njujork.

Kada se govori o veličini zrna, najveći pojedinačni klip i to hibrid Jumbo zabeležen je 2009. godine u Velikoj Britaniji. Bio je težak 2,5 kilograma i ušao je u Ginisovu knjigu rekorda.

Najveći izvoznik SAD, a uvoznik Kina

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), iz 2023. godine, najveći izvoznik kukuruza u svetu je SAD godišnje sa 60 miliona tona, sledi Brazil (45 miliona t), Ukrajina (30 miliona t)...

Prema istom izvoru, Kina je najveći uvoznik ove žitarice s oko 20 miliona tona godišnje, zatim Meksiko i Japan po (15 miliona t). Evropska unija uvozi približno 10 miliona tona, većinom za stočnu hranu, iako se proizvodnja unutar EU takođe odvija na značajnom nivou.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2024. godini proizvedeno 5,4 miliona tona kukuruza. Hrvatska je u 2024. godini proizvela 1,6 miliona tona kukuruza, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, a Federacija Bosne i Hercegovine 222.125 tone (izvor Federalni zavod za statistiku BiH, za Republiku Srpsku podaci još nisu objavljeni).

Brojka hibrida varira jer se neprestano dodaju nove varijante, koje se prilagođavaju specifičnim uslovima uzgoja. Ipak, prema načinu upotrebe, najčešće se seju četiri glavne vrste kukuruza.

To su kukuruz šećerac (Zea mays var. saccharata), konzumira se sirov, pečen ili kuvan, zatim tvrdi (Zea mays var. indurata), koristi se za proizvodnju brašna, stočne hrane, kukuruz za silažu (Zea mays var. silage), za stočnu hranu, te kukuruz kokičar (Zea mays var. everta), specifična vrsta za pripremu kokica.

Unutar svake od ovih kategorija, postoje brojne vrste koji se razlikuju prema boji (žuti, crveni, plavi, beli, crni, ljubičasti), veličini zrna, vremenu sazrevanja, otpornosti na bolesti i klimatskim uslovima.

U većini regiona kukuruz se seje u proleće, od marta do maja, a vreme berbe je od avgusta do oktobra.

Nekoliko zanimljivosti o kukuruzu

Osim što je osnovna hrana, koristi se za proizvodnju brašna, ulja, sirupa (kao što je kukuruzni sirup visoke fruktoze), ali i kao sirovina za biogoriva poput etanola.

Poznat je po tome što daje visok prinos po hektaru, u poređenju s mnogim drugim kulturama. Upotrebljava se u raznim proizvodima poput tortilja, hleba, kaša, sokova i čak u alkoholnim pićima.

Ključan je za poboljšanje zemljišta jer može pomoći u zadržavanju vlage i smanjenju erozije. Dobar je izvor vlakana, vitamina B, magnezijuma i antioksidansa poput luteina i zeaksantina, koji su korisni za zdravlje očiju.

Mnogi hibridi kukuruza su genetski modifikovani kako bi bili otporniji na štetočine i bolesti, ali i kako bi bili produktivniji.

^{*Naslovna fotografija: Vedran Stapić, Shutterstock/artistdesign.13}