Ratarske kulture
27.11.2021. 10:00

Manji prinosi kukuruza, ali više površina pod pšenicom u Moravičkom okrugu

Što se tiče setve pšenice i ostalih strnina evidentna je povećana zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača pre svega zbog manjih ulaganja i veće sigurnosti u proizvodnji, tako da je ona je u potpunosti završena na području Moravičkog okruga.

Foto: Julijana Kuzmić

189

Na teritoriji Moravičkog okruga ove godine je posejano manje kukuruza od višegodišnjeg proseka, odnosno oko 11.200 hektara, međutim, vremenske prilike nisu bile naklonjene ovoj kulturi što je rezultiralo padom prinosa, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Čačak Milan Damljanović.

U toku leta je bila suša u važnim peiodima za formiranje i nalivanje zrna pa je prosečan prinos oko pet tona po hektaru. To je, u odnosu na statističke podatke u našoj zemlji, relativno loš prinos, ali, kako je Zapadna Srbija poznata po boljem rodu koji se kreće od šest do 6,5 hiljada kilograma po hektaru, prinos je podbacio između 20 i 25 procenata.

Smanjenje inputa smanjilo i prinose

Pad prinosa u brdsko-planinskom području bio je manji, na primer, poput dragačevskog i takovskog nego u čačanskom pored Morave, jer je na zemljištima koja se lako isušuju u uslovima gde nije postojala mogućnost navodnjavanja, rod podbacio. Taj podbačaj je, naročito evidentan na hibridima 6. i 7. grupe, dok su oni iz 4. i 5. mnogo bolje podneli sušu. Kvalitet zrna je takođe lošiji u odnosu na prethodne godine, čak za 10 do 20 odsto, ali kukuruz je smešten u ambare i salaše pa nemamo problem koji imaju Vojvođani, koji kada završe berbu prvo moraju da ga smeste u sušare ili javna skladišta, ističe Damljanović.

Rod kukuruza prepolovljen, a kvalitet ništa bolji

Kako smo ranije pisali, ratari u Bačkoj i delu Srema, zapadne Srbije i oni u višim planinskim predelima mogu biti zadovoljniji, dok je za ostale 2021. bila izuzetno nepovoljna. Sušom je najgore bio pogođen Banat, istočna Srbija, jug zemlje, delovi Šumadije, ali i delovi Srema i Bačke. Sistem agrotehničkih mera, posebno đubrenje nije dao odgovarajući efekat upravo zbog izuzetno visokih temperatura koje su dostizale i 40 stepeni.

Poljoprivredni proizvođači su obično nezadovoljni cenom ove žitarice pa su smanjili inpute u ovu proizvodnju što je na ovakvoj godini naročito doprinelo drastičnom smanjenju prinosa.

Zainteresovanost za pšenicu

Što se tiče setve pšenice i ostalih strnina evidentna je povećana zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača pre svega zbog manjih ulaganja i veće sigurnosti u proizvodnji, tako da je ona je u potpunosti završena na području Moravičkog okruga.

Pšenica se ovde ne seje iz ekonomskih razloga, odnosno zbog zarade, već zbog plodoreda, odnosno stalnog obrta kultura, higijene zemljišta i slično na oko 6.800 hektara. U jesenjoj setvi posejano je i oko 2.000 ha ozimog ječma kao i oko 1.500 ha tritikalea i ozimog ovsa. U toku ranog proleća na teritoriji Moravičkog okruga seju se jari ječmovi na površini od oko 1.000 hektara i oko 1.300 ha ovsova. Kada je u pitanju raž - samo u tragovima može da se nađe na ovom terenu, navodi čačanski stručnjak.

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Tagovi

Setva pšenice Prinos kukuruza Kvalitet kukuruza Milan Damljanović

Autorka

Julijana Nešić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

INTERREG projekat Hrvatska-Srbija: AI rešenja za otporniju i rodniju pšenicu
1

Izdvojen oglas

BioPlug - mikrobiološki preparat za razgradnju žetvenih ostataka

KLUB

Stanko Nekić
pre 3 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo