Medić: Kako sam efikasno povećao procenat humusa i do pet odsto?

Na teškoj, ritskoj crnici u Banatu, gde je procenat humusa i ispod dva odsto, rataru Vladimiru Mediću iz Aleksandrova kod Nove Crnje pošlo je za rukom da na svojim parcelama taj procenat poveća čak i do pet odsto. Na 100 hektara uzgaja pšenicu, kukuruz, soju i suncokret, a uprkos sušnim godinama i sve težim uslovima proizvodnje, zadovoljan je, kaže, kako prinosima, tako i stanjem zemljišta. Čvrsto veruje da je za to zaslužan savremeni biološki tretman, pa nam je pojasnio o čemu je reč.

"Za razliku od zemljišta u Bačkoj koje se lakše obrađuje, kod nas u Banatu preovlađuje teško zemljište, uglavnom četvrte klase, ali uspevamo nekako da se izborimo i ostvarimo dobre rezultate. Usev soje je prošle godine bio naviše pogođen sušom, ali imali smo prinos od oko 2,5 tona po hektaru, iako smo slabo navodnjavali", počinje priču naš domaćin, dodajući da su i prinosi ostalih kultura bili solidni.

"Prinos kukuruza je protekle godine bio u proseku 8,5 t/ha, pšenice 7 t/ha, a suncokreta 3,5 t/ha. Znamo svi koliko je bila teška proizvodna godina, tako da smo zadovoljni."

Jesenas je pšenicu zasejao na 40 hektara, a od jarih useva, kukuruz, soja i suncokret su na ostalih 60 hektara.

"Obavljeno je sve, međuredna kultivacija, suzbijanje korova, prskanje. Pšenica je u fazi cvetanja i formiranja zrna, a i ostali usevi dobro izgledaju. Očekujemo bolje prinose nego prošle godine", kaže Medić.

Peta generacija poljoprivrednika

Ovaj dvadesetčetvorogodišnji ratar, uz brigu o svojoj zemlji, obavlja i odgovoran posao agronoma u jednoj firmi u Kikindi. Takođe, ostalo mu još svega nekoliko ispita na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na smeru ratarstvo i povrtarstvo. Priča nam da je bavljenje poljoprivredom tradicija u njegovoj porodici.

"Još se moj čukundeda bavio ratarstvom, kada se doselio ovde nakon Prvog svetskog rata. Nastavio je pradeda, deda, pa otac. Sada, uz pomoć oca, brat Miloš i ja uglavnom sve radimo."

Kako nam priča, zemljište se troši i važno je ulagati u njega kako bi nam uzvratilo na pravi način. Zato, kaže, njegova porodica itekako ulaže resurse, znanje i iskustvo u parcele koje obrađuju.

"Svake treće godine radimo osnovnu agrohemijsku analizu, a N-min metodu svake godine u proleće. Važno nam je da znamo šta se nalazi u zemlji, kako bismo tačno znali šta je od hraniva potrebno dodati."

Od semena do žetvenih ostataka

A kako nam pojašnjava, već punu deceniju na svim parcelama primenjuju kompletnu BTZ tehnologiju kompanije Biofor system doo.

"Od tretmana semena, prihrane svih useva i na kraju tretiranja žetvenih ostataka, primenjujemo njihova mikrobiološka đubriva. Otac je još pre deset godina počeo da ih koristi na manjim parcelama i nakon određenih ogleda i rezultata uvideo je da imaju efekta. Danas na celokupnim površinama koristimo sve Biofor preparate", priča nam ovaj mladi proizvođač.

Kako nam pojašnjava, pomoću njih postiže kako stimulativno delovanje na useve, tako i uspostavljanje održivog sistema i čuvanje plodnosti zemljišta. BTZ tehnologija zapravo predstavlja kontinuirano delovanje odabranih zemljišnih mikroorganizama sadržanih u mikrobiološkim đubrivima. Takozvani 3E koncept objedinjuje ekonomičnost i efikasnost, uz poštovanje ekoloških načela koji su osnova održive poljoprivredne proizvodnje.

"Drastično smo smanjili upotrebu mineralnih đubriva u poslednjih nekoliko godina. Stajnjak primenjujemo samo na parcelama gde navodnjavamo, jer se ta zemlja intenzivnije koristi."

Pojašnjava nam kako kod njih na imanju izgleda proizvodni proces i na koji način primenjuju ova mikrobiološka đubriva.

"Sve počinje od tretmana semena pre setve, a u tu svrhu za sve kulture koje gajimo koristimo BioGnezdo. Taj tretman pospešuje klijavost i ukorenjivanje i daje semenu dodatnu energiju", kaže on, prisećajući se slučaja od prošle godine kada su jednu vreću semena suncokreta u brzini zaboravili da tretiraju pre setve.

"Kada smo otišli da obiđemo usev, deo suncokreta je bio nižeg porasta, slabije razvijen. Uplašili smo se, a onda smo se setili da to seme nismo tretirali BioGnezdom koje je značajno u samom početku, jer daje mladoj biljci snagu za dobar početni rast."

Prilikom tretmana semena soje koriste i tečni inokulant Biofor Soya Liquid.

"Taj tretman pomaže razvoj kvržišnih bakterija koje pospešuju azotofiksaciju, ali i snabdeva biljku kalijumom iz zemljišta."

U slučaju herbicidnog stresa - Biofor Active

Kako dalje objašnjava, pre samog nicanja primenjuju Biofor Active koji se koristi u herbicidnom tretmanu. Biološki NPK koji pomaže vezivanje azota iz vazduha, aktivira fosfor i kalijum iz zemljišta i prevodi ih u forme koje biljka direktno usvaja. U slučaju kada se primenjuju herbicidi, to može da dovede do dodatne fitotoksije, odnosno da biljka stoji. Odlično je rešenje u herbicidnim tretmanima soje i suncokreta, kultura koje najviše pokazuju delovanje herbicidnog stresa. Tu je preporuka Biofor Active - dve litre po hektaru. Takođe, stimuliše razvoj korena, a može da se meša sa svim pesticidima i totalnim herbicidima.

"Primenjujemo i Nitrogenius koji podstiče usvajanje azota u količini 40-80 kg/ha, u zavisnosti od kondicije useva i vremenskih uslova."

Njegov dodatan efekat je što pospešuje efikasnost fungicida. Osim u ratarstvu, može se koristiti u povrtarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu.

"U poslednjem fungicidnom tretmanu koristimo preparat BioEho koji pomaže oporavak biljke posle stresa, ali i stimuliše nalivanje zrna", kaže naš domaćin.

BioEho je mikrobiološki preparat, biostimulator koji sadrži aminokiseline, giberline, i biljne hormone rasta - auksine. Primenjuje se, na primer, u tretmanu pšenice protiv fuzarioze klasa, odnosno u drugom fungicidnom tretmanu, deluje na klas i na samo zrno.

Medić dodaje da primenjuju i preparat BioP koji omogućava mobilizaciju fosfora. Takođe, snabdeva biljku kalcijumom i mikroelementima iz zemljišta.

Humus do pet odsto

Nakon skidanja useva, Medići primenjuju BioPlug koji potpomaže razgradnju žetvenih ostataka i izgradnju humusa.

"Zahvaljujući tom tretmanu, zemljište u proleće se brže greje, ali i bolje zadržava vlagu. Lakše se obrađuje", ističe ovaj proizvođač.

Svi Biofor proizvodi imaju EKOCERT sertifikat i kao takvi mogu da se primenjuju i u organskoj proizvodnji. Medić je uveren da je upravo zahvaljujući njima poboljšao i sam kvalitet zemljišta.

"Kod nas u Banatu je procenat humusa oko dva do tri odsto. Na mojim površinama je u proseku oko četiri odsto, a ima parcela na kojima je čak i pet odsto. Iskreno verujem da je sve ovo što mi radimo i primenjujemo uticalo da bude tako."

Velika korist od žetvenih ostataka, kako ih iskoristiti na pravi način?

On ističe da nijedan uspeh nije moguć "preko noći", ali da su oni rezultate videli već i nakon prve godine.

"Potrebna je intenzivna aplikacija i rezultati su iz godine u godinu sve bolji. U svakom trenutku imamo podršku agronoma iz Biofora koji je zadužen za naš region, to je gospodin Živa Mirkov, koji je uvek tu za sva pitanja i nedoumice. Organizuju redovno i edukacije proizvođača, što nam svakako mnogo znači", zaključuje naš domaćin.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Vladimir Medić}