Mogu li sateliti i veštačka inteligencija da promene poljoprivredu?

Mogu li sateliti i veštačka inteligencija da predvide prinose i prate zdravlje biljaka ili se radi tek o još jednom obliku nadzora?

Najnovija istraživanja sa Tehničkog univerziteta u Minhenu otkrivaju kako spoj satelitskih snimaka i veštačke inteligencije otvara potpuno nove horizonte u poljoprivredi i klimatskim naukama.

Kako bi pratili rast i zdravstveno stanje biljaka širom sveta, naučnici razvijaju sve sofisticiranije metode, piše Agrarheute.

Oči iz svemira nad poljima sveta

Na osnovu satelitskih snimaka, uz pomoć veštačke inteligencije, gotovo se nedeljno izračunavaju podaci koji omogućuju precizno planiranje u poljoprivredi, ali i prilagođavanje klimatskim promenama.

"Jedinstvena baza podataka nužna je za efikasno delovanje, a upravo to do sada nije postojalo", ističu istraživači s TUM-a koji su razvili globalno primenjivu metodu za ujednačenu analizu vegetacije.

Model koristi satelitske snimke kako bi procenio sadržaj hlorofila u gornjem sloju biljnih zajednica. Hlorofil je, podsetimo, osnovni molekul fotosinteze, a njegov sadržaj direktno pokazuje vitalnost i rast biljaka, bilo da se radi o šumama, travnjacima ili poljoprivrednim kulturama.

Napredna robotika i AI u našoj poljoprivredi - mit ili stvarnost?

Što je biljka zdravija, to je više hlorofila u listu. Zato je upravo taj pigment postao merilo za predviđanje rasta, prinosa i potencijala biomase.

Metoda se sastoji od dva koraka: najpre fizički modeli određuju odnos između sadržaja hlorofila i refleksije svetlosti s krošnji, a zatim se ti podaci koriste za treniranje veštačke inteligencije koja automatski računa jedinstveni pokazatelj stanja vegetacije.

"Naša metoda nadilazi ograničenja klasičnih podataka koji se oslanjaju samo na donje slojeve atmosfere", objašnjava istraživač Dong Li s TUM-a. Sistem uspešno meri hlorofil i kroz oblake, nešto što dosadašnjim tehnikama nije bilo moguće.

Alat za ranije otkrivanje bolesti

Hlorofil u listu pokazuje metabolizam biljke, a to znači da se njegovim merenjem može proceniti ne samo zdravlje, nego i očekivani prinos. Time se otvara niz mogućnosti jer poljoprivrednici dobijaju alat za ranije otkrivanje bolesti i optimalno planiranje žetve.

Zatim, industrija i trgovci žitaricama mogu preciznije da procene globalne količine i prate kretanja na tržištu, a naučnici pak posmatraju kako biljke reagiraju na klimatske ekstreme, što može pomoći u prilagođavanju klimatskim promenama.

Metoda koristi gotovo nedeljno ažurirane satelitske podatke i pruža dinamičan uvid u promene vegetacije. "Možemo jasno videti kako biljke reaguju na različite uslove, na primer na oscilacije koje donosi klimatska kriza", objašnjava profesor Kang Yu s TUM-a, stručnjak za preciznu poljoprivredu.

Pitanje koje ostaje otvoreno je: da li su ovakvi alati isključivo u službi poljoprivrednika i naučnika ili polako ulazimo u eru potpune kontrole nad poljoprivredom i hranom?