Na gazdinstvu Nekšanović završena žetva suncokreta na 19 hektara. A prinos?

Žetva suncokreta na poljoprivrednom gazdinstvu Stefana Nekšanovića u Osniću kraj Boljevca nedavno je završena. S obzirom na vremenske neprilike praćene sušom i visokim temperaturama tokom letnjih meseci prosečan prinos ove uljarice kod njih je svega 1,7 tona po hektaru.

Ovaj mladi poljoprivrednik, a ujedno i inženjer stočarstva, najpre nam je pojasnio na koji način je spojio dve vrlo važne poljoprivredne grane, ratarstvo i stočarstvo.

"U početku smo obrađivali svega pet, šest hektara i imali po nekoliko ovaca i krava. Međutim, po završetku srednje škole zajedno sa ocem rešili smo da proširimo proizvodnju", kaže naš sagovornik.

Pored toga što su vremenom povećali obradive površine, punih 11 godina bavili su se i mlečnim govedarstvom. Kako nije bilo lako naći pouzdanog radnika koji će svakodnevno biti na farmi, opredelili su se za tov junadi u slobodnom sistemu držanja.

Danas farma broji 40 grla različitog uzrasta, a Nekšanovići obrađuju 50 hektara oranica i imaju svu potrebnu mehanizaciju za celokupnu proizvodnju, osim kombajna za žetvu.

"Od ratarskih kultura sejemo kukuruz, soju, pšenicu i prvi put ove godine suncokret", navodi ovaj proizvođač i dodaje da se sve koristi za tov junadi, a obroke priprema u mešaoni i to po posebnim recepturama.

Prvi put posejao suncokret

S obzirom na to da je i prethodna godina bila sušna, rizično je na većim površinama posejati samo jednu ili dve kulture, pa je odlučio da između ostalog poseje i suncokret.

"Uzeo sam pod zakup zemljište koje nije obrađivano 15 godina. Obrada takvog zemljišta je išla dosta teško i trebalo je na takvom mestu posejati usev koji će rastresati tu zemlju i očistiti je od korova", pojašnjava naš sagovornik koji je pomenutu uljaricu posejao na površini od 19 hektara.

Setva je, kaže zbog kiše trajala nekoliko dana, a kako nije imao vremena da odradi hemijsku analizu zemljišta, đubrenje je obavio na svoju ruku. Tom prilikom je pred setvu primenio trojno NPK đubrivo formulacije 26:5:5, a tokom vegetacije i folijarnu prihranu, zaštitu, kao i špartanje uz dodatak azotnog đubriva.

"Posejao sam više različitih hibrida, kako bih ustanovio koji od njih će dati najbolji rod u našim agroekološkim uslovima. Na peskovitijim parcelama prinos je ispod jedne tone, dok je na drugim oko 2,2 tone po hektaru", ističe naš sagovornik.

Deo kukuruza siliran

Kada je reč o kukuruzu, ove godine je posejao 20 različitih hibrida FAO grupe od 300 do 600 na površini od 14 hektara kako bi mogao da ih uporedi i napravi plan za narednu godinu.

"Hibridi iz ranijih rokova setve su se dobro pokazali, ali je zato jedan deo ranije siliran, jer nije došlo do oplodnje."

Ratar Jan Vika: "Grad mi je potukao sedam hektara suncokreta, prinos šarenolik"

Sušni period od 22. maja do 15. jula, dodaje on, kao i visoke dnevne temperature koje su išle i iznad 45 stepeni ostavile su velike posledice na rast i razvoj kukuruza koji još uvek nije u potpunosti uklonjen sa parcela zbog visoke vlage.

Tove junad

Osim ratarske proizvodnje, ovaj obrazovani, mladi poljoprivrednik se bavi i stočarstvom. U periodu od aprila do septembra sukcesivno kupuje telad koja se čuvaju ispod nadstrešnice, na svežem vazduhu, izložena suncu što je jako važno za njihovo normalno funkcionisanje i razvoj.

"U takvim uslovima nema bolesti, pneumonije, dijareje, a uginuća su minimalna, svega jedno u tri godine", objašnjava inženjer stočarstva.

Tov traje od 10 do 12 meseci, a u momentu prodaje junad su teška oko 600 kilograma. Organizacija je, kaže, svakako lakša kada je u pitanju jedan turnus. Međutim usled nestabilnog tržišta nikad se ne zna kada će cena biti povoljna, pa je sukcesivna kupovina trenutno jedino rešenje, jer uvek ima šta da proda.

"Imali smo problema ove godine, jer je cena oscilirala između 2,9 i iznad 4 evra po kilogramu."

Hranu za stoku priprema sam

Prema Nekšanovićevim rečima, velika je prednost što hranu za tov junadi priprema sam, jer je upravo to glavni razlog uspešne proizvodnje. Za spremanje obroka koristi livadsko seno, lucerku, kukuruznu silažu i koncentrat koji sadrži zrno kukuruza, ječma, pšenice i soje, a od ove godine u sastav smeše ulazi i suncokret.

Planova za budućnost, kaže, uvek ima, a jedan od njih je i proizvodnja teladi, kako ne bi zavisio od drugih.

"Radimo na tome da zaživi sistem krava-tele, jer ćemo time potpuno zaokružiti jedan proces proizvodnje", zaključuje ovaj mladi stočar.