Ne dajte se zavarati, pre setve prvo prst u zemlju. Ako ne poplavi, možda kukuruz iznikne

"Rekao sam prošle, ponoviću i ove godine: bacite kalendare, kupite termometre", poručio je ratarima uoči proletne setve, prof. dr sc. Bojan Stipešević s Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek u Hravatskoj.

Mada prognoza kaže da će temperature vazduha dostići 20 i više stepeni Celzijusa, moramo se, kaže, paziti tog lepog vremena, kao što smo se morali paziti i hladnog jer zemljište ne može toliko brzo da preuzeme tu energiju.

Zato, oni koji planiraju ranije da krenu sa setvom, neka još malo pričekaju. "Zemljište na 2-3 cm dubine mora da se zagreje barem na 10-11°C da bi kukuruz, soja i suncokret započeli da rastu kako treba", savetuje.

U suprotnom, dodaje, samo ih patimo jer što je duže hladno vreme to će ono sporije klijati, a time i doneti problem sa zaštitom tih i takvih biljaka.

Proverite svoje ozime useve

Kako nas čekaju dve nedelje lepog vremena, preporučio je svima koji imaju ozime useve da još jednom prekontrolišu svoje parcele i zaštite useve ako primete neke probleme.

"Još nije prekasno za prihranu, da učinite nešto da biljke bolje rastu", kaže profesor.

Što se tiče same kondicije ozimih useva, i ove godine se pokazuje da su oni koji su kasnije sejali, doživeli dosta hladnog vremena ovih nekoliko nedelja koje su iza nas, te će bez problema ući u ovu sezonu.

Nakon 30 godina Oliver odustaje od proizvodnje šećerne repe: Ne želim više da rizikujem

S druge strane, kod onih koji su poranili, vidljiv je malo veći problem s već prisutnim insektima i pojavom raznoraznih bolesti. "Pogotovo na njih apelujem da malo češće obilaze svoje pšenice", upozorio je.

Istakao je i da dugoročne prognoze govore da će biti velikih toplotnih talasa i podsetio da je svetska globalna temperatura podignuta za više od 1,5 stepeni.

"Dakle, već smo u jednom nepovoljnijem scenariju nego pre tri godine", dodao je.

Praktična provera zemljišta

Zato, kaže, nema sumnje da ćemo imati te vruće telase i ove godine. "Samo nek nam je dragi Bog u pomoći da ih ne prate i oluje", kaže Stipešević navodeći da kroz mjere ozeljenjivanja, postavljanja više živih ograda, vetrobrana, uticaj visokih temperatura možemo barem ublažiti.

Istovremeno, ostavljajući takve ekološke oznake u prirodi, možemo pomoći prijateljima predatorima koji napadaju našeg neprijatelja glodara, štetočine koja nam je priličan problem.

"Svima srećno u setvi i ne dajte se zavarati - prvo prst u zemlju. Ako ne poplavi, možda kukuruz ipak iznikne", slikovito je zaključio profesor.

^{*Naslovna fotografija: Depositphotos/fotokostic, Vedran Stapić}