Ne terajte ratare da budu preduzetnici

Obilazeći useve u okolini Vršca, istražujući kolike su štete od nedavnih mrazeva, na putu prema granici sa Rumunijom upoznali smo paora Gorana Mitrovanova. Na stari IMT "zakačio" je nošenu prskalicu "Agromehanika" iz Kranja i krenuo u prskanje pšenice. Suzbijao je korove herbicidima.

Tropolje, pa u krug

Mitrovanov je pšenicu je posejao na 20 hektara. Ne očekuje profit u toj proizvodnji. Kaže da je gaji isključivo zbog plodoreda:

"Trenutno je pšenica najneisplativija kultura. Moramo da je sejemo zbog plodoreda. I vidim da se većina poljoprivrednika pridržava rotacije useva. Kao i kod mene, većina poljoprivrednika smenjuje tri kulture: suncokret, pšenicu i kukuruz"

Dodaje da nijedna kultura u vršačkom ataru ne dominira, pa su sve tri pobrojane zastupljenje sa po trećinom u setvenoj strukturi:

"Pravo da vam kažem, uslovi južnog Banata najviše pogoduju suncokretu. Može da se desi da ovog proleća bude više zastupljen u odnosu na prethodne godine. Na uštrb kukuruza. Uz pšenicu ja sam posejao 20 hektara kukuruza i 30 hektara suncokreta".

Mi smo ratari, nismo preduzetnici

Na konstataciju o permanentnom smanjenju subvencija za primarnu biljnu proizvodnju i ponudi države za učešće u investicijama u skladišne i preradne kapacitete Mitrovanov kaže:

"Suvo ratarenje je u nepovoljnoj situaciji. To što nas teraju da otvaramo prerađivačke kapacitete - ta priča 'ne pije vodu'. Ne možemo svi da budemo preduzetnici".

Kada je reč o organizovanju poljoprivrednika, Mitrovanov kaže da su poljoprivrednici Vršca okupljeni u udruženje koje, kaže, ima odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom. To vidi kao maksimum organizovanja poljoprivrednika koji su generacijama navikli da se bave ratarenjem i da žive od toga.

Saradnja lokalnih čelnika i poljoprivrednika

Član Veća Grada Vršca, resorno zadužen za poljoprivredu Slobodan Jovanov, prema oceni poljoprivrednika iz udruženja "Vršački ratari" pravi je "servis" u službi agrara. Smatra da su uradili maksimalno koliko su mogli za poljoprivrednike:

"Tokom zime organizovali smo brojne okrugle stolove s poljoprivrednicima kako bi 'iz baze' saznali koji su im problemi prioritetni. U našoj opštini komasacija na 10.500 hektara je pri kraju i uvodimo ljude u posed. Odlučili smo da uredimo atarske puteve, a od poljoprivrednika smo tražili da nam kažu koji pravci, po njima, imaju prioritet. Upriličili smo i okrugli sto o poljočuvarskoj službi. Imamo puno problema u vezi sa paljenjem strnjišta i krađama useva na teritoriji naše opštine".

Jovanov najavljuje da će uskoro biti uređeno i gradsko gumno, gde će poljoprivrednici moći da parkiraju traktore prilikom dolaska u grad. Kada je o ličnom angažmanu reč, kako kaže, insistrira na podizanju novoa svesti kada je reč o udruživanju poljoprivrednika. Jer, prema njegovom mišljenju, samo tako organizovani mogu da prebrode ova turbulentna vremena za primarne proizvođače.

Foto: Đorđe Simović