Ovas: Hranljiva žitarica sa dugom istorijom

Ovas (Avena sativa) je žitarica koja se uglavnom koristi kao hrana za ljude i životinje, ali ima i druge primene, uključujući upotrebu u industriji. Vrlo je hranljiva i popularna zbog svojih brojnih zdravstvenih prednosti, te je jedan od najzdravijih izbora među žitaricama.

Prvi se put pominje u pisanim izvorima u Starom Egiptu, gde su ga uzgajali još 2000. godine pre Nove ere. Iako su ga Egipćani koristili za stočnu hranu, postoji i istorija njegovog korišćenja u ljudskoj ishrani.

U Rimskom Carstvu hrana za konje, ali i ljude

Prvi pisani dokazi o korišćenju ovsa u Evropi potiču iz vremena Rimskog Carstva. Rimljani su ga koristili kao hranu za konje, dok su ga ljudi konzumirali isključivo u obliku kaše.

Tek u novije vreme počeo je da se koristi u širem obimu kao žitarica za ljudsku ishranu, posebno u obliku ovsenih pahuljica ili brašna.

Zanimljivo je da uspeva na većim nadmorskim visinama i siromašnijim zemljištima nego ostala žita, pa je pogodan za uzgoj i u hladnijim predelima.

Na primer, u planinskim područjima severne i srednje Evrope uzgajali su ga Kelti u bronzano doba, gde druge vrste nisu uspevale, a koristili su je za hleb i kašu.

Minimalna temperatura klijanja je 1-2°C, a optimalna 6-12ºC. Za razvoj vegetativnih organa optimalna temperatura je od 12 do 16° (minimalna 4-5ºC), a za razvoj generativnih organa optimalna temperatura je od 16 do 22°C (minimalna 10-12ºC).

Dve trećine svetskih površina pod ovsom je u Evropi

Ovas je najrašireniji u Evropi, tako da su oko dve trećine svetskih površina upravo na ovom kontinentu. Pet vodećih svetskih zemalja po zasejanim površinama su Ruska Federacija, Kanada, Poljska, Španija i Finska. Najveći svetski prinosi (iznad 5 tona po hektaru) su u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

Postoji jari i ozimi ovas. U kontinentalnim uslovima uglavnom se uzgaja jari. Dužina vegetacije jarog je od 70 do 120 dana, a ozimog do 270 dana. Ozimi se seje u južnim, toplijim krajevima.

Ozimi ovas se seje od polovine do kraja septembra, a jari što ranije u proleće, čim vremenski uslovi dozvole ulazak sejačice u polje (kraj februara - početak marta).

Što se tiče hranljivih vrednosti, ovas je bogat vlaknima, posebno beta-glukanom, koji ima mnoge zdravstvene prednosti, uključujući smanjenje nivoa holesterola. Takođe sadrži belančevine, vlakna, minerale (magnezijum, gvožđe, fosfor i kalijum), te vitamine B grupe.

Dobar je i za zdravlje srca, smanjuje šećer u krvi, pomaže u kontroli telesne težine, te podstiče varenje.

U ljudskoj ishrani najčešća je ovsena kaša, zatim pahuljice koje se koriste i za pripremu kolača, keksa, hleba, a popularan je sastojak u pripremi biljnih mleka.

Ekološki prihvatljiva kultura

To je biljka koja ne zahteva puno pesticida, pa se zbog toga često smatra ekološki prihvatljivom kulturom, a ujedno je važna i kao stočna hrana.

Prema podacima Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, globalno se seje na površini od oko 14 miliona hektara, a ukupan godišnji prinos je za 2024. godinu iznosio 22,32 miliona tona.

Prosečan prinos po hektaru može značajno da varira zavisno od uslova uzgoja, klime, kvaliteta zemljišta i vrste sorte. Na globalnom nivou, prinos se obično kreće između 2 i 4 tone po hektaru.

U razvijenim zemljama poput SAD-a, Kanade i većine Evropske unije, prinosi mogu da dostignu do 4-5 tona po hektaru, a u manje razvijenim zemljama 2-3 t/ha.

Rusija najveći svetski proizvođač

Rusija je najveći proizvođač ovsa na svetu, sa proizvodnjom od približno 5,3 miliona tona, zatim Kanada (3,6 miliona t), Poljska (2,5 miliona t), Australija (1,5 miliona t), Finska (1,3 miliona t), SAD (1,2 miliona t), Nemačka (1 milion t), Švedska (900.000 t), Španija (800.000 t), Francuska (700.000 t).

Kanada, Nemačka, Poljska, Ruska Federacija, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i SAD čine oko 75 odsto svetske proizvodnje ove žitarice. Najveći uvoznici su SAD, Nemačka, Japan, Španija, Meksiko, a najveći izvoznici Kanada, Finska, Australija, Švedska i Francuska.

U Srbiji je u 2023. godini na 17.027 hektara proizvedeno 49.695 tona (izvor: Republički zavod za statistiku).

Postoji nekoliko stotina sorti ovsa, koje se razlikuju prema različitim karakteristikama kao što su boja, visina, otpornost na bolesti, prinos, te vrsta tla u kojem najbolje rastu.

Dve osnovne vrste ovsa

Može se podeliti u dve osnovne vrste, jednogodišnja (Avena sativa), koji se najviše uzgaja i najčešće se koristi za ljudsku ishranu i stočnu hranu, te dvogodišnja (Avena byzantina), uzgaja se manje, uglavnom za specifične poljoprivredne uslove.

Takođe je podeljen na sorte prema boji (bela, smeđa, crvena) i prema specifičnim upotrebama. Neki su pogodniji za proizvodnju ovsenih pahuljica, dok su drugi bolji za stočnu hranu ili za industrijsku obradu.

Među poznatim sortama ovsa su, na primer Kasia, Sava, Beta, Silvia i Jubilant.

^{*naslovna fotografija: Shutterstock/artistdesign.13, Dajra}