Pad cene šećera obara površine pod repom

Više od 200 proizvođača šećerne repe u najmanju ruku je otišlo zabrinuto sa tradicionalnog sastanka, koje je u novosadskom hotelu "Park" organizovao Hellenic Sugar (Helenik Šugar). Jedan od njih je Stipan Hornjak, koji šećernu repu u okolini Sombora proizvodi na 17 hektara. Nezadovoljan je što je otkupna cena pala na 30 evra po toni, ali se nada dobrom rodu, koji bi koliko-toliko mogao na kraju godine da popravi finansijski bilans te proizvodnje.

"Nama su svake godine inputi skuplji, a pada cena ratarskih proizvoda. Ajde što je repa pala. Ali ostavio sam kukuruz na lageru - cena pala, Isto je i sa pšenicom i sojom. Nama je setva skuplja za 30% ove godine. Kod repe bar znamo cenu, ako ništa više. Daj Bože da rodi, da bude lepa godina, da imaš 6,5 vagona po hektaru. Ako bude suša kao u Banatu, to će biti problem. Ja repu sejem od 1977. godine. Onda znate koliko imam godina", kaže Hornjak.

Ugovorena proizvodnja na 13.000 hektara

Uz smanjenu otkupnu cenu, šećerane smanjuju i ugovorene površine sa proizvođačima. Direktorka sirovinskog sektora Helenik šugara, koji ima šećerane u Crvenki i Žablju, Irena Stojanović kaže da će za razliku od lanjskih 23.000 hektara, ove godine sa ratarima ugovoriti proizvodnju na samo 13.000 hektara.

"Proizvodnja je jako redukovana. U celoj zemlji će biti smanjen broj hektara. Shodno tome i mi ćemo smanjiti proizvodnju. Interesovanje proizvođača je u padu. Otkupna cena je u padu i ja ih razumem. Otkupnu cenu smo smanjili za 15% u odnosu na prošlu godinu. Naša osnovna cena je 30 evra po toni, plus nekoliko evra stimulansa za kvalitet", objašnjava Stojanovićeva.

Irena Stojanović kaže da opstanak industrije šećera zavisi od poboljšanja kvaliteta sirovine. Smatra da se na manjem broju hektara, uz poboljšane performanse, može proizvesti ista količina šećera. Potvrđuje da Helenik šugar na lageru ima neprodatog šećera zbog niske berzanske cene.  

Koliko je proizvodnja šećera bitna za našu ekonomiju govori i činjenica da je to drugi izvozni prehrambeni artikal posle kukuruza čijim izvozom godišnje prihodujemo 90 miliona evra.

Zašto je pala cena šećera?

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Branislav Vlahović pojašnjava zašto je cena šećera na berzi u Londonu, koja je referentna za taj proizvod, pala sa lanjskih 550 na sadašnjih 360 dolara po toni:

"Evropska unija povećava proizvodnju šećera. Sa druge strane povećaće izvoz sa 1,3 na dva miliona tona. Ono što nas treba da zabrine je što će EU redukovati uvoz šećera. Tu se postavlja pitanje kakvo će biti mesto naše zemlje na tržištu. Najveći deo našeg izvoza, oko 80%, plasiramo na ovo tržište. Pitanje je da li će se smanjiti izvozna kvota, koja nam je dodeljena, i da li ćemo imati alternativna tržišta? To će biti teško, pošto ima puno jeftinijeg šećera poreklom iz šećerne trske. Od ukupnog uvoza, EU sa Balkana uvozi 6%. Procenjujem da neće biti ograničenja uvoza sa Balkana za godinu ili dve. Moramo biti spremni za taj trenutak".

Za sada je, dakle, živa kvota koju imamo od EU od 180.000 tona.

Foto: Humusak / Pixabay, Đorđe Simović