Potrebe okopavina za vodom - kako i koliko navodnjavati?

U našim agroklimatskim uslovima proizvodnja okopavina se odvija uglavnom bez navodnjavanja. Međutim, u letnjem periodu suša je redovna pojava, traje duže ili kraće vreme i često ima ozbiljne posledice u vidu umanjenja prinosa i pogoršanja kvaliteta roda. Pri intenzivnoj smeni useva (naknadni i postrni), navodnjavanje ratarskih useva je obavezno.

U ovom tekstu donosimo savete za navodnjavanje kukuruza, suncokreta i soje.

Kukuruzu najviše vode treba u cvetanju

Kukuruz troši velike količine vode, ali racionalno. U našim uslovima, naročito ako je suša, u toku vegetacije potreba kukuruza za vodom iznosi od 450 do 600 litara po metru kvadratnom. U reonima sa sumom vodenih taloga ispod 150 mm nije moguća proizvodnja kukuruza bez navodnjavanja.

Radovi na vojvođanskim kanalima za navodnjavanje još 10.000 hektara

U početnim fazama razvoja, nedostatak vode u zemljištu utiče na usporen rast biljaka. Kritičan period počinje 15 do 20 dana pre metličenja i traje do početka mlečne zrelosti kukuruza. U ovom periodu, u zavisnosti od dužine trajanja suše, umanjenje prinosa je od nekoliko, pa čak i do 50 i više procenata. Navodi nekih istraživača su da polovinu od ukupno potrebnih količina vode treba obezbediti u najkritičnijoj fenofazi, cvetanju.

Voda neophodna u kritičnim fazama

Norma navodnjavanja iznosi 1.500 - 2.200 m³/ha. Navodnjavanje obavljati po kritičnim fazama: u fazi porasta (sedam do osam listova), u fazi pojave prvih metlica, po završenoj oplodnji (svenjivanje svile) i u fazi rane mlečne zrelosti.

Između dva zalivanja treba da prođe 15 do 20 dana. Obično se zaliva tri do četiri puta, po navedenim kritičnim fazama. Vremenski, to je dug period koji traje do druge polovine avgusta. Duži sušni periodi su nepoželjni, jer zavisno od uzrasta biljaka uslovljavaju manje ili veće opadanje prinosa, pa i sušenje biljaka (Đorđe Glamočlija, 2004).

U postrnoj i naknadnoj setvi je obavezno navodnjavanje. Navodnjavanje može biti iz brazdi dužine do 200 metara, veštačkom kišom kao najrasprostranjenijim načinom, samohodnim rasprskivačima - tifonima i drugo.

Suncokret - veliki potrošač vode

Suncokret pripada grupi kulturnog bilja koje uspeva i u sušnijim područjima. Dubok i moćan korenov sistem koji formira omogućava korišćenje vode i hranljivih materija iz dubljih slojeva zemljišta. Utvrđeno je da na zemljištu tipa krečni černozem suncokret koristi 1.600 - 1.900 m³ vode po hektaru koja je akumulirana u početku razvoja useva, u sloju do dva metra dubine (Vučić N. 1982).

Po istom autoru, ova količina vode predstavlja polovinu ukupnih potreba useva, a ostatak treba da se nadoknadi padavinama ili navodnjavanjem u toku razvića useva. Sasvim je izvesno da su na tipovima zemljišta sa nepovoljnim vodnofizičkim svojstvima (smonica, pseudoglej, gajnjača i slično) početne zalihe značajno manje, što je uzrok niskih i nestabilnih prinosa.

Suncokret je veliki potrošač vode. Potrošnja vode transpiracijom za obrazovanje kilograma suve materije biljke (TK) iznosi od 470 do 570 litara.

Najveće potrebe za vlagom su u fenofazama intezivnog porasta, cvetanja i nalivanja plodova. U ovo doba suše jako smanjuju prinos, bez obzira na snažan korenov sistem.

Navodnjavanje se obavlja brazdama u vreme kada biljke obrazuju sedam do osam listova i u vreme intezivnog porasta stabla. Zalivna norma iznosi 50 do 60 litara po metru kvadratnom.

Period od stvaranja glavice (butonizacije) do završetka cvetanja karakterističan je po veoma intezivnoj potrošnji vode (više od 40 odsto ukupnih potreba). Pri nedostatku vlage u tom periodu suncokret podbacuje u prinosu, pa je taj period i najvažniji za navodnjavanje.

Navodnjavanje soje

Biljke soje imaju velike potrebe za vodom. Da bi seme moglo da klija potrebno je da upije 120 do 140 odsto vlage od sopstvene težine. Za normalan rast i razvoj soja traži područja s minimalnim godišnjim padavinama između 600 do 700 litara po metru kvadratnom. Pojedini autori (Đorđe Glamočlija, 2004) navode da soja ima veliki transpiracioni koeficijent, zavisno od fenofaze i toplotnih uslova, koji varira od 455 do 690.

Osetljiva je na sušu, naročito u fenofazi cvetanja. U to vreme optimalna vlažnost vazduha treba da iznosi 75 do 85 odsto, a nikako da spadne ispod 65 odsto. U uslovima veće vazdušne suše sa biljaka otpada veliki broj neoplođenih cvetova, a u uslovima vazdušne i zemljišne suše opadaju i oplođene mahune. Suma vodenih taloga, koja je potrebna tokom juna, jula i avgusta iznosi 300 do 350 l/m².

Tri zalivanja

Kada je reč o navodnjavanju, obično se izvode tri zalivanja: pred cvetanje, u mahunanju i u fenofazi nalivanja zrna. Zalivna norma je 40 do 60 l/m². Najčešće se navodnjava veštačkom kišom. Soja tokom vegetacije utroši 450 do 480 litara vode, a prema nekim autorima je potrebno 450 do 500 l/m² padavina.

Uzgoj soje: Kako ostvariti dobar prinos?

Sa pojavom prvih cvetova potrošnja vode od strane biljaka značajno se povećava i dostiže svoj maksimum u periodu cvetanja i zametanja plodova. To je period kada biljke usvoje 60 do 90 odsto vode, od ukupne potrebe za ceo vegetacioni period. Ovo je ujedno i kritičan period biljaka za vodom.

Kako ovaj period traje dugo, od 50 do 70 dana, zavisno od sorte, soja se svrstava u skupinu biljaka koje ne podnose sušu. Da bi se ostvarili visoki i stabilni prinosi semena i nadzemne biomase, potrebno je da u periodu najveće potrošnje vode (druga polovina juna, jul i avgust) bude 250 do 300 litara pravilno raspoređenih padavina.