Povećanje temperature: Insekti će jesti više žitarica i biti otporniji na pesticide?

Insekti će biti u fokusu pažnje, kako poljoprivrednika, tako i naučnika, kada se govori o globalnim gubicima useva zbog promene klime, predviđa američka studija. Naučnici u ovoj studiji procenjuju da će svakim stepenom porasta temperature štetočine uništiti 10 do 25 odsto više pšenice, kukuruza i pirinča širom sveta. 

Naime, globalno zagrevanje podstiče insekte da troše više hrane, zbog čega bi se mogla povećati i njihova populacija. 

"Štetni insekti trenutno pojedu žitarica koje su ekvivalent jednom od 12 hlebova, koji bi mogli da budu napravljeni. Do kraja veka, ako se ovom brzinom nastave klimatske promene, insekti će jesti više od dva hleba koji bi mogli da budu napravljeni", upozorava Kurtis Dojč (Curtis Deutsch), koautor studije sa Univerziteta u Vašingtonu, prenosi BBC. 

Najugroženiji regioni su oni u umerenim zonama

Regioni koji se spominju kao najugroženiji su oni koje se nalaze u umerenim zonama, kao što su Evropa, SAD i Kina. 

"U mnogim evropskim zemljama predviđamo povećanje uticaja štetnih insekata na useve za 50 do 100 odsto", smatraju naučnici, a to bi za evropski prinos pšenice moglo značiti gubitke od oko 16 miliona tona godišnje. 

Povećanje temperature u tropskim zonama gde su žitarice već ugrožene, najavljivani gubici bi se zapravo mogli smanjiti, jer će insektima ipak biti pretoplo za preživljavanje. 

Dakle, neki od naproduktivnijih područja za proizvodnju žitarica su u umerenoj zoni, što bi mogao biti pravi problem s obzirom na to da kukuruz, pšenica i pirinač čini 42 odsto kalorija, koje ljudi konzumiraju širom sveta, a već jedan od devet ljudi pati od hronične gladi širom sveta. 

Štetočine će biti otpornije na pesticide

Klimatski modeli spominju globalni porast površinske temperature i to za dva do pet stepeni, do 2100. godine. 

Upotreba pesticida je česta u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji. Stručnjaci upozoravaju da štetočine mogu postati otpornije na njih u toplijoj klimi. "To znači da bi trebalo da se prebacimo na korišćenje više bioloških sredstava za suzbijanje štetočina, kao što su bubamare", rekao je Gaj Popi (Guy Poppy), profesor ekologije na Univerzitetu u Sauthemptonu.

Druga bi rešenja mogla biti u pomeranju datuma setve, rotirajućim usevima i sejanju useva koji su otporniji na štetočine. Takođe, potrebno je više strategija kako bi se smanjila nesigurnost u proizvodnji hrane.