Proizvođači šećerne repe: Prinosi drastično smanjeni, zbog truleži rod završava na deponiji

Banatski proizvođači šećerne repe suočavaju se sa velikim problemima: ovogodišnji prinosi su im umanjeni i do 80 odsto, a truleži je više nego ikada. Kako pričaju za Agroklub, kamioni trule repe im se vraćaju iz šećerana, a takav rod zatim završava na deponiji.

Kao i svi poslovi berbe i žetve, tako je i vađenje šećerne repe poranilo ove godine. Kada su krenuli sa poslom, ratare je dočekalo neprijatno iznenađenje.

"Ide veoma sporo, jer mora da se prebira, bukvalno kao pasulj. Mnogo repe je istrulilo, a prinosi će u Banatu biti manji čak i do 80 odsto. U dobrim godinama je rod bio do 40 tona po jutru, sada će biti oko 12 do 15 tona", priča nam ratar Zlatko Periša iz Torka u Opštini Žitište.

Pod ovom kulturom ima 63 hektara. Kako kaže, proizvođačima je iz godine u godinu sve teže.

"Ni prošle godine situacija nije bila sjajna, ali sada je nikad gore. Odustaću i neću je više sejati. Svi ćemo ostati dužni, ne možemo da se razdužimo prema šećerani, a sa ovakvom repom ne možemo ni ulaganja da pokrijemo", razočaran je on.

Nemaju novca za radnike

Naš sagovornik kaže da je problem i u tome što šećerane ove godine proizvođačima ne izlaze u susret.

"Prošle godine su nam slali prebirače, radnike koji prebiraju repu, to je išlo o njihovom trošku. Ove godine neće to da urade, a mi para za radnike nemamo. U bezizlaznoj smo situaciji."

Šta je dovelo do povećane truleži, kaže, samo se nagađa.

"Niko od nadležnih nije izašao da nam kaže šta je uzrok. U nekim delovima atara imamo trulež 10 odsto, a negde je čak polovina repe istrulila. Da li je zbog suše, bolesti, cikada, to niko ne zna", kaže Periša.

Priča nam da je situacija najteža u Severnom i Srednjem Banatu. Najviše problema je u opštinama Kikinda, Sečanj, Žitište, Nova Crnja i Zrenjanin.

"Izvadio sam do sada rod sa nekih 13 jutara, poslao sam devet kamiona u šećeranu u Kovačici. Dva kamiona su mi vratili. Nisam hteo da je prihvatim nazad, jer sam poslao najzdraviju koju imam, ostalo je sve lošije. Kada sam odbio da mi je vrate nazad, ta repa je završila na deponiji."

Trulež do 30 odsto

Ništa bolja situacija nije ni kod ratara Raše Sorina iz Torka.

"Mnogo je gore nego prošle godine i kada je reč o prinosima, ali i o kvalitetu. Imam 40 hektara, počeli smo da je vadimo, a trulež je 20 do 30 odsto", obeshrabreno kaže Sorin.

Kako objašnjavaju ratari, nakon vađenja repe šećerana kojoj je predaju obavlja analize i sondiranje kako bi se utvrdio kvalitet roda i procenat truleži.

"Izvlači se 100 kilograma iz kamiona i na osnovu tog uzorka se radi procena. Prošle godine su primali i onu sa 35, 40 odsto truleži, sada primaju do 25 odsto. Oštećeni su i proizvođači kod kojih je veliki procenat nečistoća", napominje Periša, dodajući da neko mora da odreaguje i pomogne im.

Berba kukuruza u punom jeku, prinosi razočarali. I do 60 odsto manji

"Razumemo šećerane, takvu repu ne mogu da prerade. Najveći problem je što država ne reaguje. Obratićemo se Ministarstvu poljoprivrede i tražićemo sastanak sa ministrom, videćemo da li će moći da nam pomognu."

Kako dodaje, cena repe je trenutno 6,2 din/kg.

"Cena i nije loša, problem su mali prinosi koji neće pokriti ni uloženo. Javni poziv za subvencije za prošlogodišnji rod je zatvoren početkom jula, ali novac nam još nije isplaćen."

Iznos subvencije koju daje država je 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe. 

Naslovna fotografija: AK grafika