Proizvodnja maka rizičan posao

Laslo i Irene Kalmar iz Bačke Topole već godinama se bave uzgojem maka. Iako ga imaju na četvrtini gazdinstva, to je najviše u njihovom mestu  i okolini. Kako kažu, proizvodnja maka nije ni malo jednostavna, a posao je prilično rizičan. To se potvrdilo u proteklom ciklusu, a i jesenja setva ne obećava, jer je mak negde nikao, a negde nije. 

"Mak se seje s jeseni krajem oktobra i početkom novembra, kada i pšenica.  U martu je bilo smrzavanja. Od osam jutara pod makom, tri smo morali da preoremo, a i na površinama koje smo zadržali zbog niskih temperatura sklop biljaka je proređen. Posle dugo nije bilo kiše, tako da je rod desetkovan, tek nešto više od trećine od uobičajenog, svega 150 kilograma po jutru", kaže za Dnevnik Laslo Kalmar.  

Nakon prezimljavanja, mak treba negovati kao i druge kulture, špartati, ručno okopavati i proređivati, a takođe i štititi od bolesti. Porodica Kalmar seje plavi mak, sortu plavi Dunav. Rodi od 300 do 1.000 kilograma po hektaru.

Mak u zrnu košta od 600 do 700 dinara za kilogram

Slične probleme, kada je reč o jesenjoj setvi, imaju i drugi poljoprivrednici, koji se ovim bave, pa maka nema dovoljno na tržištu. Zbog toga je i poskupeo. U zrnu se kilogram prodaje po ceni od 600 do 700 dinara, mleveni za 800 dinara. Tokom praznika, koji su u toku, potražnja je povećana. Uz mak, na insistiranje kupaca, Irena je počela da pravi i kolače, domaće štrudle sa makom, a u ponudi imaju i makovo ulje.