Ratar Miloš Zorić: "Dogodine smanjujem površine pod sojom za 30 odsto"

Tokom prošle nedelje zadesio nas je novi toplotni talas sa dnevnim temperaturama iznad 40 °C, dok noćne nisu padale ispod 20°C. U takvim uslovima, nastaje stresna situacija za svaku biljku - kukuruz je podbacio u mnogim rejonima, a posledice suše su vidljive i na usevima soje. Na tako visokim i ekstremnim temperaturama aktiviraju se antistres mehanizmi u biljci i ona svoju energiju i potencijale koristi kako bi savladala taj stres, a ne da bi formirala prinos.

Poljoprivrednici kažu da im predstoji teška godina, u kojoj je neizvestan rod, a samim tim i prihod. Ratari koji su zasejali soju kažu da su ulaganja bila velika, a naročito se žale oni koji su uzeli te parcele u zakup.

Ostala je niska

Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, dr Vojin Đukić, kaže za Agroklub da su posledice suše vidljive - soja je ostala niska, te nije do sada postigla visok potencijal za prinos. Ova uljarica voli kišu, dodaje, a da su padavine došle ranije, priča bi bila daleko drugačija.

"Padavine iz proteklog perioda bile su lokalnog karaktera, a nije ni ista količina zabeležena na svim parcelama. Najkritičniji su usevi soje u Banatu", navodi ovaj stručnjak.

Kako pojašnjava, usled suše biljke odbacuju donje listove.

"Na mnogim parcelama nije ni zatvorila redove. Na parcelama gde je u boljoj kondiciji svaka naredna kiša bi dobro došla."

Đukić navodi i da se kod nas soja manje navodnjava.

"I tu je potreban oprez, s obrzirom na to da su dnevne temperature ekstremno visoke i navodnjavanje može biti kotraproduktivno, jer se biljke mogu u takvim uslovima tokom dana 'skuvati'."

Kako je napomenuo naš sagovornik, teško je reći kolike su površine pod sojom obzirom da su mnogi ratari presejali usev, a ima i onih koji su sejali takozvano seme sa tavana. Mnogi ratari su odustali od ove proizvodnje, jer su nekoliko prethodnih godina imali loše rezultate.

Tamo gde je bilo kiše, u dobrom je stanju

Poljoprivredni proizvođač iz Bačke Palanke Miloš Zorić (naslovna fotografija, op.ur.) ove godine zasejao je soju na 12 hektara. Gotovo svakodnevno obilazi njive i kako kaže, usev je za sada u dobrom stanju jer je na ovom području pre desetak dana bilo kiše.

Kako objašnjava, ovih dana nema kiše, vrućine su svakodnevne, a biljke trenutno jedino održavaju noćne temperature koje ne idu iznad 22-23 stepena i tokom noći je jaka rosa.

"Rane sorte su formirale mahune i koliko sam video, na jednoj stabljici ima 60 do 70 mahuna. Na drugim parcelama soja cveta te bi kiša sad dobra došla", kaže on, dodajući da jednu parcelu od dva hektara navodnjava i razlika je vidna.

"Kako stvari stoje, bez navodnjavanja se neće moći narednih godina raditi. Ja ću dogodine smanjiti za 30 odsto površine pod sojom, ali ću sredstva uložiti u navodnjavanje", navodi on.

Rano da se govori o prinosu

Bez obzira na to kakav je usev, ističe ovaj ratar, još je rano govoriti o prinosu.

"Dok kombajn ne uđe u njivu ništa se ne zna", kaže za kraj razgovora.

Ništa od roda: Banatski ratari krenuli u "žetvu" kukuruza, ali traktorom

Mnogi ratari kažu da često obilaze svoje parcele kako bi kontrolisali pojavu grinja i blagovremeno zaštitili usev. Potvrđuju da ima parcela gde se vide velike pukotine u zemlji, gde je soja niska i nerazvijena, te će jedino rešenje biti tarupanje ili tanjiranje useva koji ne može doneti rod. Takođe, ističu da je problem navodnjavanja teško rešiv, jer ima parcela koje su male i u tom slučaju trebalo bi puno bunara, a i ulaganja u kupovinu sistema za navodnjavanje su velika.