Ratar Radovan Bigović prošle godine ostvario 10 t/ha pšenice

U uslovima koji poslednjih godina baš i ne idu na ruku poljoprivrednim proizvođačima, ratar Radovan Bigović (36) iz Novog Kneževca, na vreme je shvatio da će mu zemlja vratiti visokim prinosima samo ukoliko joj se potpuno posveti. Od malena je na njivi, ozbiljno se bavi ratarstvom već punih 15 godina, a toga, kako nam kaže, nema bez pametnog planiranja proizvodnje.

Pre svega, porodičan je čovek, oženjen je, ima ćerkicu, a uporedo, ostvaruje se i kao uspešan mladi poljoprivednik.

"Supruga nije angažovana na poslovima na njivi", počinje priču kroz smeh naš sagovornik.

A njegov posao na njivi je sve samo nije lak, jer obrađuje 1.000 hektara banatske zemlje. Pomaže mu otac, ali i radnici koje angažuju u sezoni.

"Uzgajamo pšenicu, ječam, uljanu repicu i suncokret. Mali deo zemlje je nasleđen, a godinama smo uvećavali površine. Imamo pod zakupom i dosta državne zemlje."

Oslanja se, naravno, i na kvalitetnu mehanizaciju.

"Bez pouzdanih mašina nema ništa, posebno ovde u Banatu gde je zemljište veoma teško. Ritska zemlja je na 90 odsto naših parcela, mašine moraju da isprate sve zahteve, tako da sada imamo četiri John Deere traktora", kaže ovaj ratar.

Analiza zemljišta - polazna tačka proizvodnje

Osim ulaganja u mehanizaciju, dobro zna da je najvažnije investirati u samu zemlju. Ipak, ne kaže se džabe "što poseješ, to ćeš i da žanješ".

"Analiza zemljišta je polazna tačka proizvodnje, ako želite ozbiljno da radite ovaj posao. Ne znamo kojih elemenata ima u zemljištu, nekih ima manje, nekih previše, neki su blokirani, zato je analiza bitna."

Znajući to, odlučio je da na parcelama od 270 hektara obavi najsavremnije uzorkovanje i analizu zemljišta na 14 parametara. Zahvaljujući tome, ističe, uspeo je da organizuje proizvodnju još kvalitetnije, da ostvari visoke prinose, ali i da uštedi.

"Taj posao sam poverio stručnjacima iz kompanije KITE DOO. Došli su, uradili uzorkovanje i na osnovu toga na ovim parcelama tačno se vidi šta nedostaje zemlji, čega ima dovoljno, čega previše. I najvažnije, šta nam je dalje činiti."

Savremene tehnologije u proizvodnji: Manji troškovi, veći prinosi

Uzorkovanje i analiza zemljišta jedna su od usluga koje proizvođačima nude KITE Tehnologije - KiTeh. A kako se obavlja? Nakon formiranja menadžment zona (oko 3 ha), pravi se plan kretanja vozila po parceli i mesta ubadanja sondom. Vozilo sa GPS prijemnikom uzima od 15 do 20 uboda po zoni sa 30 cm dubine, skladišti u spremnik i formira kompozitni uzorak koji se analizira u referentnim laboratorijama KITE Zrt u Mađarskoj na 14 parametara zemljišta.

Rezultati obuhvataju: klasifikaciju zemljišta po mehaničkom sastavu, pH vrednost, koncentraciju soli rastvorljivih u vodi, sadržaj humusa, procentualni udeo CaCO3 (kalcijum karbonat), količinu lako pristupačnih oblika fosfora, kalijuma, magnezijuma, sumpora, natrijuma, mineralnih oblika azota, kao i sadržaj mikroelemenata (cinka, bakra, mangana).

Putem aplikacije PrecSoil, proizvođači dobijaju informacije u vezi sa rezultatima analize, imaju uvid u raznolikost svojih parcela, kao i koliko su snabdevene hranljivim materijama.

Mape đubrenja - gde i kako đubriti?

Naravno, zanima nas, šta je pokazala analiza na Radovanovim njivama?

"U zavisnosti od poteza na kojem je rađeno, pokazala je da je zemljište u solidnom stanju. Ispostavilo se da kalijuma svuda ima dosta, a da kalcijuma svugde nedostaje. Zato je preporuka da radimo kalcifikaciju svake godine na skoro svim parcelama", ističe on.

Nakon analize i uzorkovanja, proizvođač može da se opredeli i za kreiranje mapa za varijabilno đubrenje, prilagođenih potrebama biljaka, što je naš sagovornik i učinio.

"Đubrivo smo bacali proizvoljno, napamet, sada više to ne radimo. Nove mape dobijamo svake godine, na osnovu prinosa, ali i toga šta od elemenata ima u zemljištu, šta je dodato, šta nije. Sve je mapirano po zonama i tako tačno znamo gde šta treba da bacimo. Imali smo slučaj da na jednoj parceli uopšte nije bilo potrebno đubrenje na jesen, samo smo bacali azot na proleće."

Preporuke za đubrenje se daju sa velikom tačnošću ne samo na nivou parcele ili menadžment zone, već isto tako na nivou ćelije veličine 10x10m. Na ovaj način se omogućava kreiranje recepture za đubrenje sa istim stepenom rezolucije po celokupnoj parceli. Takođe, postoji i mogućnost iznajmljivanja priključne mehanizacije za varijabilnu primenu đubriva.

"Na nekim parcelama smo bacali MAP, negde NP 20:20, negde je išao NPK, zavisno od preporuke koje smo dobili od stručnjaka iz KITE-a", napominje naš sagovornik.

Nada se prošlogodišnjem uspehu

Jesenas je na svim tim parcelama posejao pšenicu i nada se solidnim prinosima. Najviše bi voleo kada bi se ponovio uspeh od prošle godine.

"Imali smo odličan prinos pšenice prošle godine, baš tu gde smo radili analizu i mape đubrenja, bio je 10 tona po hektaru. Sejemo deklarisano seme, to je važno da napomenem."

Uštede su svakako značajne, ističe ovaj ratar.

"Jesenas smo obavili đubrenje, na nekim parcelama smo bacili svega 50 kilograma po hektaru, negde 100, negde 200. Bez tih mapa bacali bismo svugde isto, a sada ne. Ušteda na svakom inputu mnogo znači", zaključuje na kraju razgovora on.

Kako izgleda sam proces uzorkovanja pogledajte u videu, kao i u fotografijama.

Naslovna fotogagrafija: AK grafika/Dinka Bogunović/KITE DOO