Jedna od tema na savetovanju "Dobar dan, domaćine" bila je i proizvodna cena žitarica, kao i tržište. Potražite kalkulacije u tekstu i galeriji.
Ratari su svedoci da su ovog leta najveće razočarenje bili soja i kukuruz, a to će se odraziti i na prolećnu setvu. Zaradu su ostvarili samo oni koji su na svojim oranicama imali uljanu repicu, a delimično i oni sa suncokretom i pšenicom.
Ulaganje po hektaru, bez troškova PIO bilo je: za kukuruz od 73.318 do 129.000 dinara, za soju 103.098 dinara, za suncokret 57.848 dinara i za pšenicu sa rentom 137.248 dinara i na sopstvenoj zemlji 91.880 dinara.
Ovi podaci izneti su na 6. savetovanju "Dobar dan, domaćine", koje se održava na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Doc. dr Aleksandra Gajdobranski sa Fakulteta za poslovne studije i pravo iz Beograda iznela je jedan od zaključaka sprovedenog istraživanja poslovanja malih i srednjih gazdinstava, kada je reč o kontroli troškova:
"Gazdinstva ne vode evidenciju troškova, odnosno ulaganja, kao ni cenu rada. Ne vodi se računa ni o PIO uplatama, ukoliko se obavljaju. Ne računa se ni renta. Zbog toga proizvodne cene nisu jedinstvene".
Istakla je i da je važno voditi računa o ovome, kako bi poljoprivrednici imali uvid u ulaganja i tako lakše procenili da li im je proizvodnja isplativa ili ne.
Saković, Gajdobranski, Ivković i moderator panela Čedomir Keco na Poljoprivrednom fakultetu
Sa ovim se složio i ratar iz Subotice, Miroslav Ivković, koji obarđuje 400 ha zemlje. Smatra da svaki ozbiljan poljoprivrednik planira vrhunske prinose, jer je, kako kaže, to osnova za najveći profit.
Smatra da donja granica prinosa u odnosu na ulaganje ne postoji, jer naši ratari, u odnosu na druge iz Evrope nemaju regresirano dizel gorivo, kao ni dovoljno visoke subvencije:
"Kada bismo imali 300 evra po hektaru subvencije i 80 dinara regresirano dizel gorivo, bili bismo konkurentni na tržištu i to bi nam bila garancija da nemamo gubitke", smatra Miroslav.
Prikaz kalkulacije štampan u časopisu Gazdinstvo
Direktor Žita Srbije Vukosav Saković napravio je osvrt na period od 2012. do 2017. godine, rekavši da je svetska potražnja 2012. bila veća od proizvodnje, ali da je svake sledeće godine bilo obrnuto:
"Cena pšenice je tada u Srbiji bila 29 dinara za kilogram. Zbog narednih godina stvorena je zaliha od 268 miliona tona. To znači da svet, bez ijednog kilograma novog prinosa, može da bude miran 4,5 meseci redovne potrošnje".
Objasnio je da pritisak na cenu vrše upravo zalihe, potom kursne razlike, kao i uvoz i izvoz. Tako se niske cene pšenice očekuju i sledeće godine, osim ukolio vremenske neprilike ne zadese SAD, Kinu, Indiju i druge slične proizvođače.
Više od 400.000 gazdinstava u Srbiji bavi se proizvodnjom žitarica, od čega 110.000 uzgaja pšenicu na manje od pet hektara. Srbija zauzima svega 0,3% svetske proizvodnje pčenice.
"Sa tržišta nas polako izbacuju Mađarska, Bugarska, Rusija, čak i u regionu, jer mi nismo konkurenti sa cenom, iako smo trenutno drugi izvoznik na svetu. Problem je i što zbog neusklađenih fitosanitarnih propisa nemamo pristup tržištima Egipta i Indonezije. Potrebno je da izvezemo milion i 100.000 tona, ali naša cena nije prihvatljiva", objašnjava Saković.
Istakao je i da istraživanja pokazuju da je naša pšenica kvalitetnija od konkurentske, ali da je problem u skladištenju, gde se meša ona različitog kvaliteta, a to takođe umanjuje cenu.
Foto: JoLin / Bigstock, Aleksandra Kekić
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
