Sabijanja zemljišta hodnim sistemom traktora i njegove posledice

Hodni sistem traktora ima veliki uticaj na celokupne efekte koje mašina ostvaruje tokom eksploatacije, kako na one pozitivne tako i negativne koji se ispoljavaju sabijanjem zemljišta. Samo potpunim poznavanjem ovih mogućnosti može se očekivati da korisnik ostvari maksimalno korisne efekte, a da pri tom smanji negativan uticaj hodnog sistema na zemljište.

Dejstvo težine traktora prenosi se na zemljište preko točka ili gusenice, a definiše veličinom specifičnog pritiska, koji se prostire u dubinu zemlje. Specifični pritisak deluje negativno na tlo, jer povećava zapreminsku masu i narušava njegovu strukturu. Sabijanje u vezi je sa dve osnovne grupe faktora, a to su:

1. parametri traktora i
2. parametri zemljišta.

Baloni pritiska

Forma trodimenzionalne deformacije zemljišta zavisi od vrednosti navedenih grupa parametara. Od vrednosti ove dve grupe parametara ostvaruje se deformacija zemljišta, obuhvatajući elastičnu i plastičnu deformaciju. Ovu pojavu definisao je, na osnovu prethodnih istraživanja, Söhne (1958) i nazvao je baloni pritiska. 

Osnovna obeležja za sabijanje zemljišta su:

• sabijanje u gornjim slojevima što je posledica kontaktnog pritiska;
• sabijanje je u većini slučajeva veće na vlažnim, nego suvim zemljištima;
• mali kontaktni pritisak zahteva šire pneumatike s manjim pritiskom i
• sabijanje zemljišta po dubini usled većeg osovinskog opterećenja.

U slučaju manjeg pritiska u pneumatiku kontaktni pritisak je uobičajeno neznatno veći nego u pneumatiku. Razlika je u vezi sa tvrdoćom karkase pneumatika. Šare (ripne) ostvaruju dodatno sabijanje zemljišta.

Za posmatrani slučaj može da se utvrdi različita dubina prodiranja, zavisno od tipa zemljišta. Pri tome je u svim slučajevima korišćen pneumatik istih dimenzija i pritiska. Za različite tipove pneumatika, vrednosti pritiska u pneumaticima i različita zemljišta, različito je i prostiranje pritiska. 

Kada je zemljište ujednačenog mehaničkog sastava baloni pritiska protežu se ravnomerno u dubinu, ali ako postoji plužni đon, što je slučaj kod većine naših farmera, prostiranje ide samo do plužnog đona čime se smanjuje poroznost i povećava gustina tla. Kada specifična gustina dođe do granične vrednosti od 1,9 g/cm3, takva zemlja nije pogodna za rast i razviće biljaka.

Faktori sabijanja zemljišta i posledice

Ukoliko istrajavate na uvek istom sistemu obrade zemljišta kao bumerang vam se javljaju negativne posledice sabijanja temljišta. Kako je to moguće preduprediti? Na prvom mestu nastojte da obrađujete vaše parcele kada je najpovoljnija vlažnost zemljišta i tokom izvođenja osnovne obrade obavezno smanjite pritisak u pneumaticima. Ako ste u mogućnosti preorijentišite se na neki od konzervacijskih sistema obrade, jer na taj način povećavate sposobnost zemljišta da lakše podnosi procese obrade, poboljšavate parametre zemljišta i smanjujete negativan uticaj koji nastaje primenom obrade. 

Posledice sabijanja zemljišta su: smanjenje poroznosti, smanjena mogućnost upijanja vode i njeno transportovanje u dublje slojeve, povećanje nasipne gustine što za posledicu ima veću potrošnju goriva u obradi i smanjenu proizvodnost na parcelama. Na takvim parcelama dolazi do smanjenja prinosa, odnosno dobiti.

Traktori točkaši

Uobičajeni raspored težine na standardnim traktorima sa pogonom na zadnje točkove je 30 na prednjem i 70 odsto na zadnjem pogonskom mostu, a za traktore sa pogonom na sve točkove 40 na prednjem i 60 odsto na zadnjem pogonskom mostu. Količina balasta i njegov raspored na traktoru zavisi od vrste priključaka koji se koriste. Plug i neki drugi priključci, u zavisnosti od načina priključivanja, dovode do dopunskog opterećenja zadnjeg pogonskog mosta i rasterećenja prednjeg. Dodavanjem balasta povećava se adheziona težina, što omogućava da se u teškim uslovima za rad poveća sila vuče i smanji specifična potrošnja goriva.

Svaki proizvođač traktora daje u uputstvu za rukovanje traktorom količinu dozvoljenog balasta izraženu u kilogramima i način za njegovo postavljanje. Kod traktora novije proizvodnje - gotovo svi imaju manju masu, taj dodatni teret više je nego uočljiv, pa tako traktori velikih snaga imaju dodatni balast i preko 1.200 kg. Balastiranje može znatno da doprinese povišenju iskorišćenja potencijala traktora, povećanju učinka i smanjenju utroška goriva po hektaru. Prema iskustvu, kod dobro balastiranog traktora, vučna snaga povećava se i do 20 odsto u odnosu na rad bez balasta. Pri ugradnji balasta mora da se vodi računa i o podešavanju pritiska u pneumaticima, koji je tada viši. 

Mogućnost za ostvarivanje balastiranja punjenjenjem pneumatika vodom ili antifrizom u praksi se vrlo retko koristi. Ukoliko se sprovodi treba strogo poštovati preporuke proizvođača pneumatika.

Traktori guseničari

Gusenice prenose težinu i obrtni moment na znatno veću površinu nego pneumatici, te se tako ostvaruje veća vučna sila, uz manje klizanje i manje pritiske na zemljište. Pošto su gusenice elastične, ukupna težina traktora prenosi se preko prednjih, zadnjih i oslonih točkova. Na taj način povećava se ukupna oslona površina i do četiri puta u odnosu na traktor točkaš.

Među najsnažnijim traktorima na svetu polovina guseničari

To naravno rezultira i smanjenjem specifičnog pritiska do četiri puta, četiri puta manjim klizanjem i ostvarenjem veće vučne sile. Ostaje pitanje šta se dešava u zemljištu kada traktor guseničar okreće na uvratinama parcele.

Sabijenost zemljišta je uvek najmanja u proleće, tako da se dopunskom obradom i kasnjim merama nege povećava tokom vegetacione sezone i svoj maksimum obično dostiže u vreme ubiranja useva. Nažalost o ovom problemu farmeri malo razgovaraju, a trebalo bi s obzirom na to kakve negativne posledice u poljoprivrednoj proizvodnji po prinos ima ovaj proces.