Setvospremač Korund 8: Rastresa zemlju, seče korove i štedi gorivo

Ervin Tot iz sela Mihajlovo, nedaleko od Zrenjanina, pravi je predstavnik dugogodišnje poljoprivredne tradicije. On je peta generacija svoje porodice koja se bavi poljoprivredom, a posao koji je započeo njegov pradeda, danas nastavlja sa svojim ocem i bratom.

Porodični posao obuhvata povrtarstvo i ratarstvo, a Ervin obrađuje oko 30 hektara zemljišta. Za njega, poljoprivreda nije samo posao – to je životna misija, a cela porodica je uključena u ovu delatnost.

"Od povrća, na oko pet hektara gajimo peršun, beli luk, većinom na otvorenom i manjim delom u plastenicima, a od ratarskih kultura kukuruz, pšenicu, suncokret. Do prošle godine na njivi je svakodnevno radilo tri generacije i ovim poslom smo se bavili otac, brat, deda i ja. Međutim, deda je preminuo, pa smo ostali nas trojica", započinje priču naš domaćin.

Važno je ulaganje u mehanizaciju

Ervin planira uskoro da započne novo poglavlje u svom životu – ženidbu u maju i zajedno sa budućom suprugom nastaviće da upravlja imanjem i širi porodičnu tradiciju. Izazovi u poljoprivrednoj proizvodnji su brojni, a kao jedan od većih Tot ističe plasman robe.

"Problem je što niko ne kupuje sveže povrće na pijaci, već u marketima i to je naš najveći problem. U marketima su cene deset puta više. Što se tiče ratarstva, mi smo u nekom monopol sistemu i svi otkupljivači 'skidaju kajmak', a mi proizvođači dobijamo najmanje. Proizvodimo kvalitetnu pšenicu, a cene je isto kao da je stočna", iskren je naš sagovornik.

Priča nam da pažljivo prati savremene trendove u poljoprivredi i nastoji da unapredi proizvodnju, stalno ulažući u modernizaciju poljoprivredne mehanizacije. Za to koristi subvencije koje mu pružaju fondacija "Prosperitati" i Ministarstvo poljoprivrede, jer, kako kaže, bez te podrške bilo bi mnogo teže da se izbori sa izazovima koje nosi poljoprivreda.

"Priključne mašine kupili smo isključivo uz podršku fondova. Bez konkursa ne bismo uspeli da kupimo mehanizaciju", kaže on, navodeći jedan primer.

Lemken Korund 8 za kvalitetniju proizvodnju

Iskustvo je pokazalo da se ulaganje u mehanizaciju višestruko isplati. Zbog toga je važno da se ovakav vid investiranja pažljivo planira. Na porodično imanje Totovih prošle godine je stigao novi setvospremač Lemken Korund 8/600 zahvata šest metara. Ovo im je druga mašina nemačkog proizvođača uz gruber koji su prethodno nabavili i stekli poverenje u Lemken mašine.

"Setvospremač Lemken Korund ne izvlači vlagu, a dubina obrade se podešava prema vašoj želji i vašim potrebama. Obično idemo na dubinu od šest do osam centimetara, u zavisnosti od kulture za koju pripremamo zemljište", pojašnjava naš sagovornik.

Kako ističe, iako su tek ove godine počeli da rade sa ovom mašinom, odmah su primetili kvalitet rada.

"Ovaj setvospremač smo koristili kako za pripremu njive za jesenju setvu, tako i za prolećnu, bukvalno za sve kulture koje uzgajamo. Svuda pravi ravnomeran setveni sloj, seče sve korove i podiže ih na površinu. To bi trebalo da nam smanji prskanje u sezoni."

Lemken Korund odlikuju izrazito dobro usitnjavanje, rastresanje i izravnavanje zemljišta.

Uštede u gorivu

Prosečna brzina je oko 13 kilometara na sat, dodaje Ervin i napominje da je Lemken Korund 8 namenjen za traktore ječe snege zbog svoje težine od više od dve tone.

"Očekujemo da će nicanje biti ravnomerno, zbog čega smo i kupili ovaj setvospremač. Kod nas je inače mešovit tip zemljišta, od peskovitog do teške crnice."

Naš domaćin se odlučio za model sa ravnim oprugama.

"Prilikom prvog prohoda potrošnja goriva nam je oko pet litara po hektaru što je odlično, ostvarili smo uštede."

Inače, ovaj model zahteva traktor jačine od 120 do 190 konjskih snaga i pogodan je za sve tipove zemljišta. Lemken Korund karakterišu veliki rotori, koji nemaju osovinu po sredini i zato mašina može da ide brzinom i do 14 km/h, a da pritom ne guši u radu.

Sopstveni lageri kao budućnost proizvodnje

Naš sagovornik se osvrnuo i na prošlogodišnje useve. Kaže da je kukuruz pretrpeo najveću štetu usled suše. Od 2016. godine na ovamo, ovaj zrenjaninski kraj prate loše vremenske prilike – od leda, do suše. Osiguravanje useva, tvrdi naš sagovornik, nije se pokazalo kao dobar metod obezbeđenja poljoprivredne proizvodnje.

"Naše iskustvo je takvo da smo platili premiju i osiguranje, na primer 10 tona po hektaru za kukuruz, a kada je komisija izašla da utvrdi štetu koju je prouzrokovala suša, priznali su nam do sedam tona. Prošle godine smo imali prosečan rod žita i suncokreta. Problem nam je cena, koja je uvek nepoznanica za nas proizvođače."

Roto drljača Zirkon 12 i sejalica Solitair 9 - dobitna kombinacija!

Kaže da bi ratari u budućnosti trebalo da razmišljaju o tome da izgrade sopstvene prostore za lagerovanje, jer će na taj način moći da obezbede sebi plasman robe po cenama koje će njima odgovarati.

"Najbolje je nakon žetve sačekati dobru cenu, pa tek onda prodati pšenicu. Ovakav princip nam se najviše isplatio. To smatram nekom budućnošću, kao što se radi na zapadu, da svako kod svoje kuće ima silos ili podno skladište", kaže ovaj proizvođač, dodajući da je skoro bio u Švajcarskoj.

"Uverio sam se da mi u Srbiji za njima 'kaskamo' jedno 100 godina. I tu ne mislim na mehanizaciju, već na principe koji se praktikuju."

Poljoprivreda - temelj opstanka sela i budućnosti

Iako su subvencije od velike pomoći, Ervin ističe da je jedno od njegovih najvećih nezadovoljstava to što država ne ulaže dovoljno u poljoprivrednike, posebno u mlade ljude koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom.

Smatra da bi trebalo da postoji mnogo veći podsticaj za one koji žele da ostanu u ruralnim sredinama, da unaprede svoju proizvodnju i od toga žive, jer je poljoprivreda, i pored svih izazova, temelj opstanka sela i budućnosti.

"Jedini spas nam je što je država dala subvencije za zemlju. Sa druge strane, površine koje obrađujemo pod arendom, te subvencije bi vlasnici da uzmu za sebe. Mislim da bi trebalo promeniti to i da država dovede u red ovo stanje", kaže on i dodaje da su zemlju počeli da kupuju investitori, a ne poljoprivrednici.

"Teško je doći do zemlje, a mladi pogotovo ne mogu da dođu do državne zemlje, već je dobijaju giganti."

Nada se da će njegova generacija, uz pomoć tehnoloških inovacija i veće podrške države, uspeti da unapredi poljoprivredu i ostavi trag, ne samo u svom selu, nego i u široj zajednici. Za kraj, Ervin nam kaže da mu je u planu i nabavka Lemken tanjirače i pluga, jer partnere od poverenja ne treba menjati.

A za sve informacije u vezi sa LEMKEN programom u Srbiji, pozovite Milana Slavkovića na +381 69 780 345.