Sremci ove godine zaradili na bostanu i pšenici

Decembar je za poljoprivrednike iz Srema protekao u znaku svinjokolja, koji predstavlja kraj jedne proizvodne godine. Sada se i sumiraju rezultati. Godina je bila sušna što je više pogodovalo proizvodnji povrća uz adekvatan zalivni sistem, tako da su povrtari mogli biti zadovoljni ovogodišnjim rodom i cenom.

Za Savu Milovanovića iz Platičeva, ekonomski je najisplativiji bio bostan, tačnije proizvodnja lubenice. I pšenica je dobro prošla. Rod kukuruza je umanjen čak za 50 posto u odnosu na 2014. godinu, i to ne samo na njegovim parcelama, nego i kod većine ratara na području južnog dela rumske opštine. Poređenja radi, prošlogodišnji rod je po katastarskom jutru iznosio 6 tona suvog zrna, a ove godine rod je bio oko 3 tone. Neki poljoprivrednici, čije su parcele na lošijoj zemlji, što jeste karakteristika ovog dela rumske opštine, imali su i lošiji prinos.

"Ipak možemo biti zadovoljni, soja je dosta dobro prošla, uprkos suši. Rod suncokreta je bio na višegodišnjem proseku, s obzirom na to da to nije zahtevna kultura, tako da je jedino kukuruz bio problematičan. Pšenica je čak imala i natprosečan prinos u odnosu na višegodišnji prosek, i ja sam prilično zadovoljan na svoja tri jutra.

Cene sada zavise od tržišta i na to ne možemo da utičemo. Sada bi mi proizvođači trebalo malo više da se pitamo za cenu, a ne samo da prihvatamo ono što je na tržištu", kaže Sava Milovanović.

Lagerovati pšenicu ili ne?

Trenutna cena pšenice je neznatno viša u odnosu na onu u momentu žetve, i iznosi oko 18 dinara za kilogram, tako da poljoprivrednici kažu da se lagerovanje u slilosima ne isplati mnogo. "Sve je to mač sa dve oštrice. Nikad se ne zna koja će biti cena na proleće. Ako su prolećne prognoze loše i ako se predvidi da će pšenice biti malo, tada skladištari podižu cenu i bolje prođe onaj ko je hlebno žito čuvao u silosima, a situacija je još bolja za one koji imaju svoja skladišta. Sa cenom suncokreta smo zadovoljni, bilo je reči da će biti 48, ali smo ipak isplaćeni 40 dinara po kilogramu, što je bila akontaciona cena, a mislim da će biti i konačna, dok je cena kukuruza i dalje oko 16 dinara po kilogramu i ne verujem da će tu biti neke promene", dodaje Milovanović.

I na drugom kraju Srema situacija skoro ista. Pšenica je i u opštini Pećinci ove godine najbolje rodila. Zoran Mićić, poljoprivrenik i predsednik Udruženja poljoprivrednika Donji Tovarnik tvrdi da je proizvodnja pšenice ove godine bila najisplativija.

"Pšenicu sam sejao na 30 hektara i cena joj je izlazila i do 18 dinara po kilogramu i sada stagnira. Zadnjih godina se i ne isplati stavljati je u skladišta, uprkos tome što nam skladištari izađu u susret i do kraja godine nam ne uzimaju ležarinu. Onda dođe da moraš što pre da je prodaš. Ja sam ipak zadovoljan sa pšenicom, dok je sve ostalo bilo veoma loše", kaže Mićić.

Bostan je bio spas

Ovaj poljoprivrednik tvrdi, kao i većina bostandžija, da je bostan "izvukao" ekonomsku računicu u njegovom gazdinstvu. Ovo je bila jedna od retkih godina kada je cena lubenica išla "na ruku" poljoprivrednicima, kada se sa nekih 8 dinara po kilogramu vratila na 25 na zalasku sezone.

"To je kako mnogi kažu vekovna cena bostana što se dešava jednom u dvadeset-trideset godina i ne verujem da će se skoro to ponoviti. Svi koji smo imali kasniji bostan uspeli smo sebi da priuštimo da od njega pokrijemo i ostale troškove poljoprivredne proizvodnje", kaže Milovanović.

Država mora povećati podsticaje

Da bi ratarska proizvodnja bila isplativija i stabilnija, Milovanović kaže da bi država trebalo da poveća maksimalnu površinu za 12.000 dinara podsticaja sa 20 na 50 hektara, jer su u Sremu površine ukrupnjene. I sam kaže da nije ni za to da podsticaji idu i do 100 hektara, jer je to ostavljalo prostora za veštačko ukrupnjavanje, gde jedno gazdinstvo sebi pripoji još nekoliko manjih i tu je onda jasno da se radi mimo zakona, pa sitni poljoprivrednici ne mogu da opstanu.

"Treba da se raščlani i da se zna ko je bio poljoprivrednik do devedesetih godina, ko je imao ambar, štalu, svinjac i kotobanju, i za njih posebne uslove, dok za velike koji se bave agrobiznisom država treba da ima drugačiji plan, jer i mali poljoprivrednici treba da opstanu", kaže Milovanović, a njegovo mišljenje deli i Mićić: "Ovde je zemlja lošijeg kvaliteta i dobro bi nam došla subvencija i preko 20 hektara".

Foto: pixabay.com