Srušio rekord u prinosima pšenice i repice!

Tim Lamajman iz Linkolnšira srušio je drugi svetski žetveni rekord u malo više od dve nedelje nakon žetve najprinosnijeg useva pšenice ikad zabeleženog. Tako je oborio rekord star 5 godina s Novog Zelanda koji je iznosio 16,5 tona po hektaru pšenice, što je za 2 tone iznad Lamajmanovog prošlogodišnjeg prinosa.

Gotovo idealni uslovi za žetvu dominirali su krajem avgusta, pa nije ni čudo da je rekord Majka Solarija srušen za tonu. Prinos od 15,7 t/ha na novozelandskim poljima 2010. godine, sada je zamenjen onim engleskim.

Englezi vode u žetvi pšenice!

Takođe, u Linkolnširu je srušen i žetveni rekord u uljanoj repici. Sredinom avgusta, Lamajman je srušio i taj rekord prinosom od 6,7 t/ha, oborivši tako rekord svog sunarodnika Novozelanđanina Krisa Denisona s njegovih 6,31 t/ha. Kako kaže za to su kriva 3 faktora. Prvo je tu bila sorta pšenice Reflection iz Syngente, koja je dala visok prinos, zatim dobra vegetacija i na kraju povoljno zadržavanje zelenog lista pomoću kvalitetne prihrane useva.

Britanci su očigledno pronašli formulu za dobru prihranu, uz kombinaciju svih drugih povoljnih faktora.

Dobitna formula za žetveni rekord pšenice:

• Zemljište - rastresito, peskovito, glinovito
• Pređašnja kultura - uljana repica
• Kultivacija - minimalna obrada zemljišta
• Setva - 110 do 120 kg/ha za 250 semenki/m²
• Datum žetve - 22. avgust
• Prinos - 16,5 t/ha na 15 % vlage
• Rotacija - osmogodišnja rotacija ozime pšenice / ozimog ječma / uljane repice / ozime pšenice / prolećnog ječma x 3 / prolećnog pasulja

Kada je kombajniranje počelo, vlažnost zrna je pala sa 18 na 16 %, a očitavanja prinosa su bila između 15 i 17 t/ha. Kombinovana su folijarna đubriva Bionature u kombinaciji sa herbicidima i fungicidima, 3 puta u jesen i 6 puta u proleće. Agronomi kažu i da je zemljište testirano nekoliko puta tokom rasta pšenice pa su nutrijenti dodavani u pravim razmerama i u pravo vreme, te su tokom sušnog vremena i mraza uspeli da smanje stres kod biljaka.