Stare sorte pšenice u ovakvoj godini imale odlične prinose - treba li ih sačuvati?

Ekološki pokret "Okvir života" koji ima za cilj očuvanje starih sorti, pokrenuo je Naučni kutak kako bi prikupili što više podataka o starim sortama pšenice, pre svega onim koje su se gajile ili se još uvek gaje na području Kolubarskog okruga. Merenje težine zrna, test klijavosti, morfološko opisivanje klasova samo je deo obimnog rada koji su učesnici istraživanja prikupljali.

"Što se tiče Kolubarskog okruga, našli smo podatke da su se ovde nekada gajile bezostaja, rumska crvenka i bankut. I te sorte su bile deo ovog istraživanja, koje je obuhvatilo 15 njih i lokalnih populacija. Ove su se nekada u prošlosti gajile na teritoriji Srbije. Pšenice smo dobili na dar od Sanje Mikić i njenih kolega iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Oni su u sklopu svog projekta Grainefit (GRAINs bringing benEFIT) finansiranog od strane FAO, radili na revitalizaciji i ispitivanju pšenice koja se nekada gajila u Srbiji", kaže dr Ivana Petrović Radović i dodaje da njihov predan rad je otrgao ove sorte od zaborava i tako su došle i do Mionice i Paštrića. 

Plodno ili glinovito i suvo zemljište

Kako bi se prikupili podaci o starim sortama i njihovim osobinama, semena su zasejana na različitim lokacijama, a rezultati prinosa iznenadili su istraživače.

"Istraživanju starih sorti je prethodilo njihovo gajenje i praćenje na njivi. Postavili smo dva ogledna polja, na dve različlite lokacije - jednu lokaciju je odlikovalo plodnije zemljište sa više vlage, a druga lokacija je imala glinovito i suvo zemljište. Pre svega, veliko iznenađenje je bilo da su stare u ovako nepredvidivoj godini imale odlične prinose na suvom zemljištu. Prinosi nekih starih su premašili prinose komercijalne sorte koja je gajena kao kontrola."

Alat za dobijanje podataka

To je bio pokazatelj da su pojedine stare izuzetno perspektivne kada su u pitanju siromašnija zemljišta brdskih predela. Podaci koji su dobijeni prilikom istraživanja imaju naučnu vrednost, kaže dr Petrović Radović, ali dodaje i da svako ko želi da se bavi ratarstvom, lako može izvesti određene zaključke. Cilj ovog istraživanja je bio da se iskoristi građanska nauka kao alat za dobijanje podataka koji imaju naučnu vrednost.

"Svaki posvećeni baštovan može da prati određene odlike biljaka koje gaji i da donosi određene zaključke. Širom sveta stare sorte proučavaju ljudi koji nisu naučnici i dolaze do raznovrsnih otkrića. Mi smo ovom prilikom merili takođe i dužinu i masu klasa, dužinu osja, broj zrna po klasu, visinu biljaka, dužinu, visinu i širinu zrna, ali i ukupan prinos pšenice po metru kvadratnom oglednog polja. To su sve parametri koji se mogu jednostavno, u kućnim uslovima izmeriti, i dobiti kvalitetni podaci", kaže naša sagovornica.

Autohtone sorte pšenice retko se gde danas gaje iako prilagođene svim tipovima zemljišta, klimi ovog podneblja i imaju dobre prinose.

"Potisnute su u proizvodnji, sem možda spelte i sporadično kamuta gaje se u manjoj meri. Od prosolikih žita, gaji se kukuruz osmak, koji se pokazao veoma pogodnim za gajenje u našem kraju. Takođe, izuzetno je cenjen i na tržištu - kvalitet je najbolja reklama za stare sorte, ljudima je dobro poznat i brašno je cenjeno, pa mu nije potreban značajniji marketing. Nemamo nikakve novije podatke o tome kako bi se danas bilo koje stare koje smo ispitivali ponašale kod nas u Kolubarskom kraju, što nam je bio motiv da pokušamo da dođemo do podataka", kaže i dodaje da će ogled ponoviti i naredne godine, da bi se uverili u rezultate.

"Za sada, deluje da su izuzetno dobro prilagođene za siromašnija zemljišta."

Kako sačuvati seme?

Kako stručnjaci naglašavaju, da bi se seme sačuvalo i da bi imalo klijavost potrebni su određeni uslovi, pa se zato mora naći način da se ono sačuva u dužem vremenskom periodu.  

"Klijavost opada što se seme duže čuva. Seme se mora čuvati na suvom mestu, zaštićeno od vlage, promenljivih uslova čuvanja, štetočina. U domaćinstvima se seme čuva kratkoročno, od sezone do sezone. Postoje i načini za srednjeročno i dugoročno čuvanje semena, kao što su niske temperature i to se koriste uglavnom na naučnim institutima i u nacionalnim banakama semena. A postojimo i mi, lokalne banke semena. To su lokalne inicijative koje su orijentisane na gajenje, promociju i opstanak tih sorti na mestu njihovog viševekovnog trajanja", kaže Petrović Radović i otkriva da ono pitanje koje Ekološki pokret "Okvir života" najviše interesuje jeste kako da one vratimo na naše njive i trpeze, uz istovremeno poštovanje načela zaštite životne sredine u poljoprivredi. 

Podaci koji su dobijeni u istraživanju starih sorti pšenice mogu biti i podsetnik za proizvođače da ih ne zaborave. 

"Ove rezulatate planiramo i da publikujemo u jednom naučnom radu. Ipak, ova godina je bila specifična, tako da ćemo ogled ponoviti i u narednoj godini, sa željom da dobijemo dodatne podatke. Nakon toga bismo voleli da realizujemo istraživanje na još nekoliko lokacija u Srbiji koje nam se čine pogodnima."