Suša uzima danak u Sremu

Visoke dnevne temperature i nedostatak padavina ugrožavaju razvoj poljoprivrednih biljnih vrsta u Sremu, pre svega kukuruza i soje. Vlage u zemljištu skoro da i nema jer padavina nema duži vremenski period, a zalihe su potrošene.

Đura Paić, stručni saradnik za biljnu proizvodnju u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rumi kaže da biljke crpe vlagu iz dubljih slojeva zemljišta i dodaje da su rani hibridi u nešto povoljnijoj situaciji od kasnih.

"Rani hibridi kukuruza su uspeli da obave oplodnju i sada su u fazi mlečene zrelosti i nalivanja zrna, pa se može očekivati da će dati solidan rod. Međutim, u problemu su kasni hibridi, kod kojih zbog suše nije dobro formiran klip. Ukoliko bi ovih dana pala kiša, makar i lokalni pljuskovi, moglo bi se računati na oporavak kukuruza. Ali to neće biti slučaj na svim njivama jer ima i delova kod kojih je suša već završila ovogodišnju proizvodnju. Kako sada stoje stvari, u Sremu će rod biti manji za 10 do 20 procenata, bez obzira da li će biti kiše ili ne", kaže Paić.

Na prinose kukuruza najviše se računalo

Poljoprivrednici su već danima zabrinuti zbog nedostatka padavina. Najviše su računali na prinos kukuruza koji je i najzastupljenija biljna vrsta u tom regionu. Inače, proletos je kukuruzom zasejano više od 110 hiljada hektara.

Jedan od sremskih poljoprivrednika, koji na nekoliko desetina hektara ima zasejan kukuruz, je i Živko Rajaković iz Hrtkovaca. "Situacija je baš kritična. Strah me je i da odem na njivu jer kukuruz na nekim njivama i nije za berbu. Kažu da ga siliramo, ali ne znam zašto kada stoke nema. U problemu smo i sve se nadamo biće nešto bolje kada padne kiša, a nema je ni u najavi. Ne znam šta da vam kažem, mislim da će negde roda biti manje i za 50%”, žali se Rajaković.

Ozime biljne vrste su dobro rodile

Rajaković pored kukuruza na svojim njivama ima i soju, a pšenica, uljana repica i stočni grašak su obavezni u strukturi setve. Ozime biljne vrste su dobro rodile i sada gledajući, bolje da ih je bilo više na uštrb kukuruza ili soje, tvrdi Rajaković. "Kod nas je sve lutrija. Nikada ne možeš znati šta će da rodi. Da sada treba da odlučim povećao bih površine pod pšenicom, a smanjio kukuruz. Soja još nekako izdržava ove visoke temperature i mislim da, kada bi pala dobra kiša, moglo bi se očekivati dosta od tog useva", kaže Rajaković.

Za soju još nije kasno

Da soja može da se popravi kažu i poljoprivredni stručnjaci. U Sremu je iz godine u godinu ima sve više, što je posledica i dobre otkupne cene. Sada na većini parcela dobro izgleda, kaže Paić. "Soja je u startu imala dobre uslove za razvoj. Visoka je i bujna, mada na pojedinim parcelama ima žućenja donjih spratova što dovodi do gubitka lisne mase i prevremenog zrenja. Ima i dosta mahuna, i samo jedna dobra kiša kod soje može mnogo da učini. Inače faza nalivanja zrna kod soje treba da traje što duže, jer to direktno utiče na krupnoću zrna, a samim tim i na prinos. Ukoliko kiše ne bude, gubici će biti viši nego kod kukuruza", dodaje Paić.

Kukuruz i soja su inače najzastupljenije biljne vrste u Sremu. Na njivama pod ovim usevima nema zalivnih sistema tako da se situacija teško može korigovati. Poslednjih nekoliko godina, zbog sigurnije proizvodnje, poljoprivrednici na svojim njivama kopaju bunare, ali jedino tamo gde je usev neka od povrtarskih biljnih vrsta, koje bez vode ne daju nikakav prinos.