Viša cena pšenice razlog slabog izvoza?

Do sada je u Srbiji zasejano 500.000 hektara pšenice od planiranih 600.000. I dok je u Vojvodini posejano oko 90 odsto planiranih površina, u centralnoj Srbiji se kasni zbog otežane berbe kukuruza na čijim oranicama bi trebalo da se nađe hlebno zrno, rekao je za Betu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković, a prenosi Ekapija.

"Ove jeseni postoji veće interesovanje za setvu pšenice nego prošle godine jer je cena bila viša i u toku žetve, a i sada je od 21 dinar po kilogramu do 21,50 dinara i viša je za oko dinar nego na međunarodnom tržištu", rekao je Saković.

Dodao je da je ta razlika u ceni na domaćem i inostranom tržištu razlog što je slab izvoz i što bi za izvesno vreme mogla da utiče na rast ponude u Srbiji i pad cena. Vlasnici pšenice, prema njegovim rečima, odugovlače sa prodajom jer očekuju da cena poraste na 23 dinara.

Cenovni oporavak kukuruza na Produktnoj berzi

Podsetimo, u poslednjem izveštaju Produktne berze, pšenica nije pronalazila svoje kupce na robno-berzanskom tržištu. Slabija potražnja i ponuda od 21,50 din/kg bez PDV-a, i više, nije rezultirala realizacijom, pošto su kupci bili na nešto nižim cenama.

Na svetskom tržištu, na berzi u Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica je poskupela 0,93 odsto, u Parizu 1,95 odsto. Na kretanje cene pšenice i kukuruza utiču međunarodne tražnje i promena kursa dolara.