Žitarice i uljarice: U teoriji haosa znanje je ključ problema

"Najvažnije je da prihvatimo da je došlo do klimatskih promena jer rešenja imamo. Naši se poljoprivrednici već prilagođavaju, primenjuju prihvatljivu obradu zemljišta, seju postrne useve, koriste zelenišno đubrenje, tehnike zadržavanja vlage u zemljištu. Semenari kreiraju nove sorte semena koja su otporna na sušu”, reči su kojima je prvi panel naziva "Žitarice i uljarice u teoriji haosa" kojim je moderirala Mirta Milas na današnjoj konferenciji AgroRocks 2023. otvorio Vlado Čondić član Uprave PP Orahovica naglasivši kako klimatske promene nisu potpuno negativna pojava te da nije sve tako crno.

“S njima smo dobili mogućnost produžetka vegetacije i dve žetve gde je, istina, potrebno navodnjavanje."

Pozitivna strana klimatskih promena 

Jedna od pozitivnih strana je što će, na primer Slavonija (HR) moći u svoju proizvodnju uvesti i useve koje istorijski nikada nismo uzgajali na ovim prostorima. Otkrio je kako se upravo u PP Orahovica okreću navodnjavanju, intenzivnom ulaganju u povrtarstvo, postrne kulture, odnosno dve setve uz pomoć navodnjavanja, ali i ulaganje u mehanizaciju i opremu. 

Posebno negativan uticaj klimatskih promena video se na uljanoj repici gde je Hrvatska s nekadašnjih 42.000 ha ove godine došla na 13 ha jer su ratari odustajali zbog suše. Podsetio je i na prošlogodišnju setvu koja je s cenom inputa bila najskuplja u istoriji što je još jedan od faktora koji je poljoprivrednike doveo u nepogodnu situaciju. Takođe se osvrnuo i na rat u Ukrajini zbog koga je na tržište ušlo šest puta više robe dok nije bilo kretanja za onu domaćih proizvođača.

“Poljoprivredni proizvođač žilav pa će preživeti i to”, naveo je. 

Kako da zeleno ostane zeleno

A da je velikima isto kao i malima, zaključio je Mato Božić, član Uprave tvrtke Žito.

“Evropski Zeleni plan je dosta ambiciozan, kako za velike, tako i za male. Svi smo jednako izloženi tržištu i klimatskim promenama. Postavlja se pitanje kako da zeleno ostane zeleno, jer i ono ima više nijansi", rekao je. 

Upozorio je na niz ograničenja koja ovaj plan donosi, posebno se osvrnuvši na uljanu repicu gde je nedostajalo zaštitnih sredstava. 

“Kako povećati produktivnost i efikasnost je pitanje informacije. Imamo digitalizaciju i još viši stepen - automatizaciju, ali sve to treba doći do poljoprivrednika, a kako bi mogli biti efikasniji i konkurentniji sa manje goriva, sredstava zaštite, preciznim đubrenjem i drugim", naveo je.  

Osvrnuo se na površinama pod suncokretom koja je konstanta, dok je cena značajno manja, a prinosi neujednačeni. Posejano je 90.000 hektara, a očekuje se 20.000 tona prinosa. Kaže kako je vremenskim neprilikama zahvaćeno oko 10.000 hektara. 

Komentarisao je i cenu žitarica i uljarica, za koje kaže kako su - berzanska roba.

“Ovo što se sada dešava, nije nikada viđeno, ne možemo puno naučiti iz prošlosti. Imamo najveća ulaganja ikada. Klimatske promene su napravile neverovatne štete. Na pšenici smo imali prosek od oko pet tona po hektaru, a ječma četiri tone. Smatra da ćemo kukuruza imati dovoljno, a da dodatni pritisak na cenu radi stanje u stočarstvo koje u svinjarstvu zbog afričke svinjske kuge doživljava određenu katarzu". Dodao je i kako rat u Ukrajini stvara dodatni pritisak na cenu. 

Nauka ima rešenja

Da rešenja za odgovor na klimatske promene već postoje, tvrdi prof. dr.sc Bojan Stipešević s Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek. 

“Svaki novi hibrid postoji već četiri godine pre nego ga mi u polju stavimo u džak. Instituti znaju šta ih čeka u budućnosti, većina gleda dugoročne prognoze, kakve hibride stvoriti za nove prilike”, utešan je Stipešević koji kaže kako se napuštaju ideje o previsokim stabljikama i velikim klipovima. 

“Danas se ide na kukuruz sa što boljom otpornosti na sušu i kraćom vegetacijom, FAO grupama koje mogu pretrpeti toplotne talase kojima smo svedočili. Tehnologija je mnogo bolja nego ranije, raznim genskim pomagalima možemo dobiti svojstva koja želimo od kukuruza, njegove oplodnje, brže otpuštanje ili pak zadržavanje vlage”, pojasnio je naglasivši kako svaka tržišna niša ima odgovor za većinu biljaka. 

Takođe, profesor je rekao kako se bioraznovrsnost uzima u obzir te “hvataju” geni koje smo nekada izbacivali.

“Dugi se niz godina išlo na rod, a sada se vraćamo otpornosti biljke na uštrb roda koji možda neće biti kao nekada. Ali džaba primeniti trista kila azota ako će on ostati na njivi”, slikovit je kao i uvek.

Kada je reč o novim kulturama, spomenuo je sve češće uzgajani sirak, sudansku travu, etiopski suncokret kojega imaju u svojim oglednim poljima, ali i proso istisnuto sa ovih prostora te stare pšenice poput pira koji se mnogo bolje nosi sa problemima nego moderne sorte. Takođe, deo oplemenjivača ide u smeru sorti za postrnu, drugu setvu. 

“Važno je imati široku lepezu proizvoda prilagođenu godinama koje dolaze i najgorim situacijama. Naša PG-ovi više ne trče za najboljim nego imati više jaja u više korpi kako bi opstali sve vreme na tržištu.”

Donose zakone bez odgovora i alternativa

Da Evropa drugačije razmišlja i da je svest ljudi na višem nivou, kaže dr. sc. Siniša Jelovčan iz kompanije Syngenta agro.

“Ljudi žele eko poljoprivredu, manje pesticida, gotovo da ne žele više da vide traktore. A istovremeno, moramo da jedemo dva, tri obroka dnevno. Neko to mora da proizvede”, upozorio je. 

On smatra kako regulatori zakona često govore o negativnostima poljoprivredne proizvodnje dok istovremeno ne daju alternative ili pak govore o biološkim preparatima, novim tehnologijama.

“A koje su to? Naši proizvođači vide da se nešto dešava, snalaze se na svakakve načine, ali im treba dati prave informacije, jasne akcijske planove, konkretnu pomoć”, poručio je.

Zanimljivo, i on je koristio uljanu repicu kao primer kojim će pojasniti uticaj klimatskih promena i pada proizvodnje.

“Nema preparata za suzbijanje repilčinog sjajnika, vi ga vidite da vam jede usev. Možete imati i sortu i navodnjavanje, ali ako zapustite ovaj segment, to nije dobro", istakao je.

Kao primer dobre prakse je dao SAD za koju kaže kako se ugleda na Evropu, ali ipak, i ako uvode ograničenja, oni ne zabranjuju sredstva.

“Tamo gledaju negativan uticaj na poljoprivredu. Ako je puno veći, tada neće biti ograničenja. Dok u Evropskoj uniji zabranjujemo sve pa onda nemate sredstva za lisne vaši koje prenose viruse u žitaricama, a još je puno takvih primera.” 

Rat u Ukrajini poremetio čitavo tržište

Naš agrarni analitičar Žarko Galetin se fokusirao na rat u Ukrajini i sve ono što je sa sobom doneo. Taj je sukob izrodio problem logistike za koju se pokazalo da je prilično loša. Zatvaranje crnomorskih luka poremetilo se tržište celog sveta. 

“Da bi shvatio šta se dešava na tržištu žitarica i uljarica, moraš pratiti geopolitiku, odnosno šta misle i govore političari, vojni analitičari. Nema više pouzdanja u obično tržište ponude i potražnje nego koliko je ko dronova poslao na neku luku”, objašnjava. 

Galetin je izneo zanimljivu tezu o tome kako se Rusija pripremila na ovaj scenario.

“Ona nema problema s izvozom. Pre deset godina nije ni bila na trgovinskoj mapi te vrste, a danas je glavni izvoznik pšenice”, komentarisao je dodavši kako su sankcije uvedene toj zemlji ipak u suprotnosti s otvorenim tržištem te da je Svetska trgovinska organizacija zbog takvog stava izgubila dignitet. 

Kaže kako vlada velika nesigurnost kada je reč o zalihama poljoprivrednih proizvoda te da mu nije jasno zbog čega su toliko niske cene žitarica budući da crnomorski pristup nije moguć. Pritom, velike zemlje uvoznice, posebno u Africi su se naoružale velikim zalihama. 

“Kina svoju prehrambenu sigurnost brani preko svojih zaliha i ima 65 odsto svetskih zaliha kukuruza, 62 odsto pšenice, 35 odsto soje, to je cena ekonomske nezavisnosti koju mora držati ako želi postati najjača ekonomska sila”, zaključio je.

Dodaje da su karte potpuno pomešane, imamo potpuno drugu sliku u odnosu na deset godina i danas. Svet je postao multipolaran, zemlje se udružuju u nove zajednice kao što je BRICS (engl. skraćenica i ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj ekonomskog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, op.a.)

“Njihovi kapaciteti u budućnosti su mnogo perspektivniji za dalji rast nego kod zemalja Zapada. Nije isključeno da će zemlje BRICS-a dominirati u svim primarnim kulturama u svetu i da se počnu ponašati kao vodeće u proizvodnji i kreiranju cena nafte. I ako imate takav konglomerat zemalja, nisu isključeni incidenti”, upozorio je usporedivši situaciju s onom iz 2011. Kada se desio cenovni pik kod žitarica u čijoj je proizvodnji Amerika bila daleko najuticajnija.

“Cene su rasle, manjkala je ponuda, zemlje severa Afrike su bile najugroženije i upravo se tamo dogodio socijalni moment za krvavo Arapsko proleće. Hrana, energija i voda su najznačajniji u ekonomskom suverenitu, oni koji imaju, biće vladari sveta", napomenuo je. 

Ako Bog daje vodu mukte…

Panel se nastavio predlogom rešenja gde je profesor Stipešević rekao kako se nauka trudi komunicirati sa regulatorima zakona.

“Drago mi je da ovogodišnji podsticaji uključuju konzervacijsku obradu, više organske poljoprivede. Često kažemo da je to preskupo, no to je ulaganje u budućnost naših farmers jer podizanjem standarda pravimo barijeru prema trećim zemljama i ostatku sveta”, poručio je. Takođe smatra da treba imati više sluha za poljoprivrednika kada su u pitanju mogućnosti navodnjavanja ili pak agrosolara. 

“Ako Bog daje vodu mukte, zašto mi naplaćujemo seljaku. Zašto je težak proces postavljanja solarnih ćelija iznad uzgajanih biljaka. Treba regulisati pravne probleme, a ne da Drava, Dunav, Sava i dalje teku, a mi moramo naplatiti svaku kantu.”

Takođe smatra da ako imamo toliko poteškoća sa proizvodnjom uljane repice, da je ne treba ni sejati. 

“Njeno ulje je teško za varenje, a kao dobra zamena je, na primer, etiopski suncokret koji nam je u fokusu 10, 15 godina. On je izvanredna uljarica za ovakve prilike, eko proizvodnju jer kod nas nema štetočina”, otkrio je. Smatra kako ljude treba više terati prema plodoredu jer je preventiva 99 odsto rešenja. 

“Za svaki naš problem imamo odgovor u Evropi, zato moramo više informisati naše seljake”, poručio je.

Biološki preparati se tek istražuju

O kurativi biološkim sredstvima nešto je više govorio Jelovčan koji kaže kako se hemijske kuće sve više okreću njihovoj proizvodnji. Dakle, ona su slična hemijskim, ali nemaju puno rezidua niti imaju veliki negativan uticaj na životnu sredinu. Ali, gde je granica efikasnosti.

“U Evropi znaju reći dajte nam bilo što da ima i 50 odsto delovanja, a zato su tu preparati na bazi virusa, feromoni čija je efikasnost i 70 odsto", kaže Jelovčan. 

No, nije sve tako jednostavno jer, ona su na tržištu tek zadnjih 20-ak godina.

“Hemijske kuće su dobre u hemiji, a tek istražuju biološke preparate. One neće zapostaviti Evropu, ali to nije jednostavno. Osim toga, tamo postoji problem nedostatka znanja. 

Naši ljudi ne znaju da primene takva sredstva koja deluju na određeni stadijum štetočina. U tom slučaju se mora tačno znati kakva je situacija u tlu i polju. Digitalizacija će pomoći, ali i ona je u počecima. Dronovi su budućnost, ali ih još treba razvijati”, zaključio je. 

A da su znanje i širenje informacija o poljoprivrednoj proizvodnji najvažniji, zaključili su svi panelisti. 

“Svi odgovori leže u znanju. Imamo resurse, tradiciju, voda nam teče, novaca uvek ima ako se dobro planira. Moramo zapošljavati više mladih koji imaju nov način razmišljanja i nove veštine. Tu je ključ rešenja”, zaključio je Vlado Čondić.