Značaj N-min metode za optimalnu prihranu useva. Uštede mogu biti značajne

Naši poljoprivredni proizvođači često greše prilikom prihrane pšenice, kada koriste orijentacione količine azota, koje mogu da iznose i 100 do 200 kilograma po hektaru. Slično je i sa okopavinskim usevima (kukuruz, suncokret) kada se koriste količine od 150 do 200 kg azota po hektaru, putem dvokratne ili višekratne prihrane. Često se ne uzima se u obzir agrohemijska analiza zemljišta i primena savremene tehnologije đubrenja azotom, odnosno primena N-min metode.

Iz tog razloga, objasniću u čemu se sastoji njena primena kod pšenice i okopavina.

Pre svega, na ovaj način dobijamo informacije o sadržaju azota u zemljištu i preciznu preporuku za optimalno đubrenje. Prednosti N-min metode se ogledaju u sledećem: u racionalnoj upotrebi N-đubriva prema potrebama useva, u upotrebnoj i hranljivoj vrednosti proizvoda i u zaštiti agroekosistema.

Kada se uzimaju uzorci?

Ovom metodom se utvrđuje količina mineralnih oblika azota (raspoloživi N), pre setve za prolećne kulture, a pred prolećno bokorenje i vlatanje za ozima žita, u zoni do koje dopire trenutno korenov sistem, jer je količina mineralnog azota određena prethodnim usevom (đubrenje, rezidualni-N, žetveni ostaci), zemljišnim i klimatskim prilikama.

Uzorci zemljišta se uzimaju desetak dana pred planiranu primenu đubriva i to 9 do 12 pojedinačnih uzoraka na 0 do 30 cm i 30 do 60 cm dubine, od kojih se dobija prosečan uzorak parcele za svaku dubinu i određuje sadržaj NH4-N i NO3-N, tj. rezidualni azot u zemljištu (N-rezid.kg/ha). Taj azot je odmah pristupačan biljkama, ne nalazi se u zemljišnom rastvoru i nije potrebna mineralizacija da bi prešao u zemljišni rastvor i bio na raspolaganju biljkama.

Određena količina rezidualnog azota uvećava se za mineralizacionu sposobnost zemljišta (N-mineralizovan, kg/ha), čija se procena obavlja na ugaru (zemljište bez kulture).

Analiza zemljišta ključna za racionalnu primenu đubriva i uspešnu proizvodnju

Zbir ove dve vrednosti (N-rezid. + N-mineralizovan) se oduzima se od ukupnih potreba gajenih biljaka u azotu (Nu) i razlika u azotu primenjuje kroz azotna đubriva (Nđ).

Na bazi izmerenih parametara zemljišta određuje se za planirani prinos, tip zemljišta i potrebna količina N-đubriva, odnosno azota po hektaru. Originalna jednačina za potrebe N-đubrenja po N-min. metodi je: Nđ = Nu – (Nrezid.+ Nmin.).

Značajne uštede

Nakon toga, određuje se vreme i način primene izračunate potrebne količine N-đubriva za ishranu useva. Za ozime useve to je vreme i način primene N-đubriva za prihranu (jednu ili dve) koji su uslovljeni ukupnom količinom rezidualnog i mineralizacionog azota u zoni rasprostiranja korenovog sistema (N-rezidualni), distribucijom po profilu van useva (N-mineralizovani), ukupnim potrebama useva za azotom i stanjem useva.

Za okopavine, vreme i način primene N-đubriva (sve predsetveno) određuje se na osnovu izmerenih vrednosti rezidualnog azota, procene mineralizujuće sposobnosti zemljišta i ukupnih potreba useva u azotu.

Đubrenjem na bazi N-min. metode u poređenju sa uobičajenom praksom N-đubrenja pšenice na imanju, može se uštedeti i 50 do 70 odsto đubriva, a da prinosi budu isti ili veći, a postiže se doprinos i u ekonomičnosti.

Na ovaj način može se kontrolisati zagađenje vode, zemljišta i hrane, odnosno smanjiti zagađenje azotom poreklom iz đubriva.