Jedini na Balkanu - oprema za uzgoj veoma traženih kečiga Branislava Kalmara iz Bečeja

Da je kečiga jedna od najomiljenijih vrsta riba na našoj trpezi pokazuje sve veća potražnja za ovom izuzetnom retkom i zaštićenom vrstom ribe. Kečiga (lat. Acipenser ruthenus), poznata i kao čiga je jedna od najcenjenijih vrsti rečne ribe, posebno u istočnoj Evropi gde se od njene ikre pravi cenjeni delikates - kavijar.

"Ukoliko ste u nekom restoranu poručili kečigu, najverovatnije ste probali ribu koja je proizvedena upravo zahvaljujući našoj opremi i proizvođaču Sabo Arpadu iz Bečeja", kaže nam proizvođač opreme za veštački uzgoj kečiga Branislav Kalmar iz Bačkog Petrovog Sela dodajući da kod nas "niko živ" ne proizvodi kečigu na ovaj način i da su po tome jedinstveni u regionu.

Dugonosa kečiga spada u migratorne vrste životinja i to u anadrome vrste riba, a to znači da odrasle jedinke iz mora plivaju uzvodno do potočića u kom su se izlegle, da bi se onda kao mlade ribe, ponovo vratile u more, slično kao što to čine i lososi.

Potražnja je velika

"Potražnja za kečigom je, moram priznati, velika i upravo zbog toga sam odlučio da krenem u razvijanje opreme za veštački uzgoj ove zakonom zaštićene ribe. Kako bih pomogao da se ovoj problematici pristupi odgovorno uz poštovanje zakona i prirode", dodaje Kalmar, jedini proizvođač opreme za uzgoj kečige kod nas.

Ova vrsta je jedna od najosetljivijih i najugroženijih riba i njeno izlovljavanje je zakonom zabranjeno. Kečigama koje žive u našim rekama su mrestilišta gornji tokovi Dunava, Save i Drave, a krajnji cilj je Crno more. Nažalost, izgradnjom hidrocentrale Đerdap I i Đerdap II taj put je presečen pre više decenija i ove jadne životinje su praktično "ostale zarobljene" između krajnja dva odredišta.

"Zdravo iz vode" - simbioza paradajza i šarana na gazdinstvu Miljana Gaševića

"Ceo sistem za veštački uzgoj se sastoji od nekih 40 bazena, u zavisnosti od veličine prostorije. Jedna te ista voda kruži bazenima i riba u njoj živi nekih tri i po meseca", objašnjava naš sagovornik ističući da njegova firma obezbeđuje sve što je potrebno za uzgoj, od bazena pa sve do sistema za filtraciju vode, ventilaciju prostorije kao i adekvatno osvetljenje.

Dostiže cenu od dve hiljade dinara za kilogram

Populacija kečige koja i dalje pliva u našim rekama izuzetno je mala sa slabom tendencijom porasta broja jedinki, a jako je osetljiva na zagađenja reka. Pored toga što se našla zaglavljena "između istoka i zapada", ova vrsta je "živi fosil" i jedna je od najstarijih vrsta životinja na planeti. Primera radi, kečige su plivale rekama dok su dinosaurusi gospodarili kopnom i morem.

"Ribe se hrane isključivo koncentratom koji se nabavlja iz Nemačke jer se pokazao kao jako dobar za ovu vrstu. Za 1,1 kg hrane dobija se 1 kg ribe što je odlična računica. Najisplativija riba za uzgoj kod nas", otkriva Kalmar budući da svakodnevno sarađuje sa već pomenutim odgajivačem Sabom Arpadom iz Bečeja kom i pomaže u održavanju opreme.

Pošto su prijatelji i dugogodišnji saradnici, naš sagovornik zna puno toga o uzgoju ove vrste riba. Godišnje se proizvede oko 15 t ove visoko kvalitetne ribe iz domaćeg uzgoja, koji se posle distribuira po restoranima i ribarnicama. Takođe napominje da kečiga može narasti i do 20 kg, ali da se gaji do veličine od nekih 350 gr jer toliko traže restorani. Na domaćem tržištu se prodaje po ceni od 2.000 din/kg. Da bi se proizvela na ovaj način, potrebno je uložiti nekih 1.300 din po jedinci.

Koliko je potrebno za početak ovog biznisa?

"Ako bi neko želeo da krene u ovaj posao, u startu će mu biti potrebno od 45.000 do 55.000 €, zavisi od objekta. Naravno, moraće da registruje poljoprivredno gazdinstvo u APR-u i može se tim projektom prijaviti na sve konkurse - opštinske, pokrajinske, državne kao i preko IPARD-a", napominje Kalmar, dodajući da njegova firma postoji već dve godine, a da su pre toga osam godina radili na usavršavanju tehnologije procesa proizvodnje i došli do sadašnjeg RAS sistema koji uspešno koriste u uzgoju.

Na fotografijama je mali deo sistema sa 8 velikih bazena za uzgoj ribe - dva mala koja prave "kišu", četiri velika bazena za pripremu vode kao i mehanički filter za prečišćavanje vode. Njihov sistem koristi pumpe koje imaju minimalanu potrošnju struje u odnosu na jednu riblju farmu. Kako kaže, svako ko je kretivan i želi da se posveti ovom poslu, sigurno će uspeti jer je potražnja velika.