Pletenje ribarskih mreža - veština koja nestaje

Selo Bački Monoštor, smešteno nedaleko od Sombora, nekada je bilo nadaleko poznato po ribarstvu i ribarima. Priča se da se tim poslom ranije bavila svaka druga kuća, iz koje su muškarci išli u ribolov, dok su žene su plele mreže i vrške. Međutim, situacija je, kako prenosi RTV, danas je potpuno drugačija - ribara nema, a mreže niko ne plete.

Josip Čuzi čuvar stare tradicije

Ipak, jedan od retkih koji se i dalje bave tim zanatom je Josip Čuzi. Kako kaže, svoju prvu mrežu ispleo još kao petnaestogodišnjak, a da nauči da vezuje čvor trebalo mu je pet dana. On tvrdi da mu je glavni motiv da nauči da plete ribarske mreže bilo to što se time više niko ne bavi. Josip je odlučio da počne profesionalno da se bavi pletenjem mreža, jer je pre toga i sam bio profesionalni ribar, dodajući da će ih u Monoštoru uvek trebati, jer prema njegovim rečima - dok ima vode biće i ribara.

Omladina nezainteresovana da nauči pletenje mreža

Pletenje mreža je pored Josipa naučio i njegov sin Marijan. Iako ima samo 14 godina, on svom ocu u poslu mnogo pomaže. Marijan, kaže da tokom leta, kada ne ide u školu, pomaže ocu tako što dele posao i dodaje da njegovim vršnjacima taj posao nije zanimljiv i nemaju volju da ga nauče.

Mreže, čerenci, meredovi

Čuzi pravi čerence, mreže i meredove, za koje tvrdi da mogu da traju i po desetak godina. Glavni materijal je svileni konac, a alat igle i pločice koji mu pomaže da otvori na mreži budu jednake veličine. Josip objašnjava da se najpre uči vezivanje čvora, a potom se ravno plete, za čim sledi pletenje u krug, dodavanje, oduzimanje. On napominje da je zanat lep i ističe da ga nije teško naučiti ukoliko čovek ima volju, a posla ima stalno.

Sve više mašinski izrađenih mreža

Na kraju Josip kaže da bi u tajne ovog zanata uputio još nekoga, ali naglašava da to mlade ljude to ne interesuje. On napominje da ni ovaj zanat nije odoleo savremenim trendovima, pa se sve češće i mreže pletu mašinski od najlona.

Foto: Stan Phillippe / Flickr