Riba smrdi od glave: Šta koči razvoj srpskog ribarstva?

Riba je na našim trpezama nepravedno zapostavljena. Iako je veoma zdrava većina našeg stanovništva nema razvijenu naviku da je češće uvrsti u svoj jelovnik. Potrošnja je u Srbiji veoma mala i uglavnom je sezonskog karaktera. Jedan građanin Srbije godišnje pojede nešto više od tri kilograma, najčešće šarana, soma ili pastrmke, najviše u vreme posta pogotovo za Svetog Nikolu i Badnji dan. U Evropi je to 22 kilograma, dok Japanci pojedu čak 60 do 70 kilograma.

Stručnjaci kažu da Srbija ima ogroman potencijal za ribolov, privredni, komercijalni i sportski, ali da on nije dobro iskorišćen. Ova proizvodnja je godinama u padu zbog velikog broja faktora; male potrošnje, veće potražnje morske ribe i teškog i rizičnog poslovanja.

Podsticaji

U cilju poboljšanja i unapređena ove oblasti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da se izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva uvodi nova vrsta podrške - podsticaji za nabavku kvalitetnih priplodnih matica riba, i to šarana i pastrmke.

Otvoren drugi konkurs za izgradnju i rekonstrukciju ribnjaka

Investicije za nabavku kvalitetnih priplodnih matica riba mogu ostvariti poljoprivredna gazdinstva koja imaju najmanje 100, a najviše 400 matica šarana, odnosno 100 do 5.000 matica pastrmke. Podsticaji iznose 2.000 dinara po matici šarana i 1.500 dinara po matici pastrmke.

Tačke spoticanja

Da ove mere neće spasiti tešku situaciju potvrdio nam je predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka Kapetanski rit u Kanjiži Krum Anastasov.

"Ove subvencije odnose se na odgajivačke organizacije koje prave materijal od kog ribnjaci proizvode konzumnu ribu, ali ovaj vid podrške njima neće doneti veliki boljitak", rekao je Anastasov napominjujući da je ovo pomoć koju će dobijati osnovne i glavne odgajivačke organizacije, poput Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i još par mrestilišta koja se bave mrestom ribe.

On napominje da je ribarstvo grana stočarstva koja nema ustanovljeno uslovno grlo, te ne mogu da konkurišu za zakup državnog zemljišta kako bi sami proizvodili hranu što bi smanjilo troškove proizvodnje.

"Bilo bi dobro i realno da minimalne subvencije po kilogramu proizvedene i prodate ribe budu u visini PDV-a, što je 40 do 50 dinara, ako govorimo o veleprodajnoj ceni", rekao nam je naš sagovornik napominjujući da su pre tri godine imali samo 10 dinara po kilogramu prodate ribe i da od tada nemaju nikakvih subvencija.

Konkurencija ima veću podršku

On napominje da bi investicije u ribarstvo trebalo da budu podržane od svih kako bi proizvođačima ali i državi bilo bolje, obzirom da imamo uslove za veću proizvodnju, a samim tim i izvoz ribe. Kako je napomenuo Evropske zemlje godišnje uvezu 1,9 miliona tona, a nama su konkurencija Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska koje imaju podršku nacionalnih i evropskih fondova.

"Borimo se da održimo proizvodnju, ali je sve teže, površine pod ribnjacima se smanjuju. Za naše potrebe moramo uvoziti ribu, a to je 75% ukupne potrošnje jer proizvodimo samo 5.000 tona, a to je malo."

On ukazuje da u Srbiji, a posebno u Vojvodini ima neplodnih i zaparloženih površina koje bi mogle da budu potencijal za proizvodnju i odlični ribnjaci. Na području Vojvodine bi oko 180.000 hektara površina moglo da budu šaranski ribnjaci, a kako ističe naš sagovornik sada ih je samo 6.500.

"Veliki problem je i prodaja u sivoj zoni, 'na crno', što otežava situaciju, a sa druge strane država od toga nema nikakve koristi", rekao je na kraju Anastasov, dodajući da ova proizvodnja mora da se mnogo više stimuliše kako bi mnogo više ribe bilo na našim trpezama.