Klimatske promene mogle bi imati negativan uticaj na mnoge vrste jer se slatkovodne ribe sučavaju sa sušom u kopnenim vodama, a ponajviše sa rastom temperature vode.
Klimatske promene snažno će uticati na mnoge evropske vrste slatkovodnih riba, a posebno kod vrsta u mediteranskoj regiji, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja međunarodnog tima istraživača različitih institucija, uključujući Institut za slatkovodnu ekologiju i ribarstvo (IGB), španski Univerzitet u Gironi, Norveški istraživački centar (NORCE) te Češku akademiju nauke.
Mnoge vrste riba ugrožene su globalnim razvojem i prekomernim lovom. Klimatske promene mogle bi imati negativan uticaj na mnoge vrste jer se slatkovodne ribe sučavaju sa sušom u kopnenim vodama, fluktuirajućim nivoom vode, a ponajviše sa rastom temperature vode. Zbog svega ovoga riblji fondovi će se smanjivati, a više vrsta riba će izumreti. Prema "Crvenom popisu" Međunarodne unije za očuavnje prirode (IUCN), oko jedne trećine vrsta slatkovodnih riba osetljive su na uticaje klimatskih promena i zbog toga su među najrizičnijim vrstama na svetu, piše Science Daily.
Nova studija, objavljena u časopisu Global Čejndž Bilodži (Global Change Biology), koju je sproveo tim istraživača pod vodstvom Ivana Jarića iz Češke akademije nauka, istraživala je koje su osobine pojedinih vrsta osetljive na klimatske promene. "Ovu krizu u slatkim vodama neće biti moguće izbeći uvođenjem izlovne kvote. Inicijative za upravljanje i programi za zaštitu evropskih ribljih vrsta moraju uzeti u obzir buduće promene u uslovima staništa. Važno je identifikovati regije i vrste u kojima će klimatske promene imati najviše uticaja", izjavio je Ivan Jarić, glavni autor studije, objašnjavajući istraživački pristup tima.
U tu svrhu analizirano je ukupno 443 evropske slatkovodne vrste riba s obzirom na njihovu osetljivost na buduće klimatske promene. Istraživački tim je podatke upotrebio za sastavljanje popisa posebno osetljivih vrsta riba. Prema njihovom popisu, evropske vrste koje se pojavljuju u mediteranskoj regiji posebno su podložne klimatskim promenama. Ribe iz staništa koje karakteriše toplina i suša pokazuju posebnu ranjivost u još ekstremnijim uslovima u okolini. "Prvih deset" najranjivih evropskih vrsta slatkovodnih riba je iz Grčke, te Španije ili Portugalije.
Većinu ribe koja je posebno osetljiva na klimatske promene karakteriše nizak komercijalni i ribolovni značaj. "Vrste koje su najosjetljivije često imaju manju veličinu tela, retke su vrste s malim područjem distribucije i zbog toga nisu nužno od ekonomske važnosti. A ipak ponekad igraju važnu ulogu u lancu ishrane i ekosistemu. Zato bih voleo videti mere upravljanja koje neće biti usmerene samo na ribarstvo, nego i na očuvanje zajednica i kompletan servis očuvanja prirode i ljudi", rekao je Gregor Kalinkat, IGB istraživač i koautor studije.
Tagovi
Autorka
