Bagremov med najmanje u ponudi

13. po redu "Dani meda" u Inđiji održani su proteklog vikenda. I ove godine imali su prodajno-izložbeni karakter. Učestvovalo je 25 izlagača iz Inđije i okoline, u organizaciji udruženja pčelara "Roj" i Turističke organizacije opštine Inđija.

Predstavljeno je više od 150 različitih proizvoda od meda, voska, lekovitog bilja i šumskog voća, kolača, rakije medovače, osvežavajućih napitaka i sirupa na bazi meda i šumskog voća, kao i raznih krema i melema u kombinaciji meda i trava.

Saveti o konzumiranju meda

"Ovo je idealna prilika za one koji žele da kupe med i da sa sigurnošću znaju da su kupili potpuno prirodan proizvod, jer je na našem tržištu sve više falsifikovanog meda u ponudi", rekao je Dragan Vučenović, predsednik udruženja pčelara "Roj" i dodao da svake godine na "Danima meda" budu i gosti iz Predškolske ustanove "Boško Buha", u cilju edukacije o predostima korišćena meda.

I oni nešto stariji posetioci imali su priliku da čuju interesantne priče o medu, kao zdravom i lekovitom proizvodu, a građani su mogli da dobiju brojne savete u vezi sa stvaranjem neophodnih zaliha pčelinjih proizvoda pred predstojeći zimski period.

Najmanje bagremovog meda

Među brojnim izlagačima bilo je i onih koji su se ove godine, po prvi put pojavili na manifestaciji sa svojim proizvodima. Jedna od njih je i Sanela Zorić iz Inđije. Ona se pčelarstvom bavi poslednjih pet godina, a na "Danima meda" izložila je četiri vrste meda i rakiju medovaču. Ovogodišnji prinosi meda nisu baš najbolji, ali Sanela je zadovoljna.

"Cena meda je nešto viša u odnosu na prošlu godinu i na to su uticali lošiji prinosi. Bagremovu pašu prekinula je kiša, zbog čega te vrste meda ima najmanje na tržištu i njegova cena je 800 dinara za kilogram", kaže Zorićeva.

Bogata ponuda u centru Inđije

Loši prinosi meda

Iz inđijskog udruženja pčelara kažu da su ova i prošla godina bile najlošije po prinosima u poslednjih 70 godina na području naše zemlje. Oni dele mišljene i ostalih pčelara u regionu, koji kažu da prinos nikada nije bio lošiji. Sada se pčelari pripremaju za zimu i veoma je važno dobro pripremiti pčelinja društva za prezimljavanje. I inđijski, kao i ostali pčelari, dobro znaju da u zavisnosti u kakvoj kondiciji pčele izađu iz zime, takva će biti i nova proizvodna godina.

Foto: Zlatko Markovinović