BiH kao most između Istoka i Zapada: Kakvu ulogu ima živinarski sektor?

Sarajevo će od 14. do 16. maja biti domaćin jednog od najvažnijih stručnih događaja u oblasti živinarstva, 2. Međunarodnog kongresa živinarstva/peradarstva. Ove godine manifestacija donosi još više međunarodnih učesnika, aktuelnih tema i konkretnih smernica za razvoj sektora.

O tome šta nas očekuje, zašto je važno da se ovakav događaj održava upravo u Bosni i Hercegovini razgovarali smo sa predsednikom Organizacionog odbora Kongresa, Edinom Jabandžićem.

Pozicioniranje BiH na mapu uspešnih živinarskih zemalja

Šta možemo očekivati ​​od ovogodišnjeg 2. izdanja Međunarodnog kongresa peradarstva/živinarstva? Šta je drugačije u odnosu na prošlogodišnji?

Ove godine možemo očekivati veći broj inostranih posetilaca i predavača, kao i proširenu agendu s fokusom na usko specijalizovane teme. Posebnu pažnju privući će unapređeni kompleks lokacija, koji će osigurati bolje uslove za događaj i ostaviti snažan utisak na sve učesnike.

Zašto je važno da se ovakav događaj održava u Bosni i Hercegovini?

Ovaj kongres ima ključnu ulogu u pozicioniranju Bosne i Hercegovine na svetsku mapu uspešnih i razvijenih živinarskih zemalja. Osim toga, predstavlja dragocenu priliku da se domaćoj javnosti predstave mere i poboljšanja koja su implementirana u periodu između dva kongresa.

Ko stoji iza najvećeg skupa živinarstva u BiH?

Na taj način ne samo da se podiže svest o značaju industrije živinarstva, već se osnažuje poverenje u njen dalji napredak.

Koji su to savremeni trendovi u živinarstvu koji će se predstaviti na Kongresu, bilo da je reč o tehnologiji, ishrani, genetskom potencijalu ili održivosti?

Na ovogodišnjem Kongresu, poseban naglasak biće stavljen na energetsku efikasnost i potencijal Bosne i Hercegovine u sektoru peradarstva. Takođe, govoriće se o genetskim unapređenjima koja doprinose poboljšanju kvaliteta i produktivnosti živine. Između ostalog, predstaviće se niz inovativnih suplemenata u ishrani živine.

Osnaživanje konkurentnosti na međunarodnom tržištu

Kako biste ocenili trenutno stanje živinarskog sektora u BiH - gde ima prostora za napredak?

Trenutno stanje živinarskog sektora u Bosni i Hercegovini smatramo zadovoljavajućim, s obzirom na to da su kapaciteti dostigli nivo iz perioda pre rata. Posebno je vredno istaći da je sektor u potpunosti integrisan u sistem države, što, nažalost, nije uvek slučaj u poljoprivredi. Naš primarni cilj ostaje dalji razvoj teške i lake linije, povećanje izvoznih kapaciteta, kao i osiguravanje izvoznih dozvola za konzumna jaja, rasplodna jaja i jednodnevne piliće, čime bismo dodatno osnažili konkurentnost sektora na međunarodnom tržištu.

Koliko bh. živinarstvo prati promene na svetskom tržištu i standarde EU, posebno u pogledu sigurnosti hrane i dobrobiti životinja?

Ovo tržište je izuzetno veliko i dinamično, što znači da bi zaustavljanje određenih procesa bilo jako teško. Upravo suprotno, mi se svakodnevno posvećujemo uvođenju EU standarda koji pokrivaju sigurnost i zdravlje životinja, ali i njihovu dobrobit. Edukacija farmera o dobrobiti životinja postaje sve prisutnija, što dodatno doprinosi razvoju sektora i podizanju kvaliteta u skladu s najvišim evropskim normama.

Nedovoljna zaštita domaćeg

S kojim se izazovima suočavaju bh. živinari od proizvodnje do tržišta?

Jedan od ozbiljnih izazova s kojima se suočava bh. živinarski sektor jeste nedovoljna zaštita domaćeg tržišta. Takođe, postoji velika potreba za jačom podrškom u kapitalnim ulaganjima, povećanju energetske efikasnosti i tehnološkom modernizacijom. Ovi koraci su ključni za unapređenje konkurentnosti i održivosti sektora.

Kakvi su kapaciteti proizvodnje u odnosu na potrošnju?

Bosna i Hercegovina raspolaže dovoljno velikim kapacitetima za zadovoljavanje potreba domaćeg tržišta, a čak je u mogućnosti da deo svoje proizvodnje plasira na strana tržišta. Nažalost, sektor ratarstva ozbiljno zaostaje, što je rezultat velikog broja neobrađenih i zapuštenih poljoprivrednih površina, čime se ne koristi puni potencijal naše zemlje.

Ključni akteri za jednim stolom

Šta očekujete kao konkretne rezultate Kongresa, da li je cilj samo razmena znanja ili umrežavanje i podsticaj za nove projekte?

Konkretni rezultati Kongresa biće vidljivi tek nakon njegovog završetka, ali naš primarni cilj ostaje unapređenje vidljivosti Bosne i Hercegovine na živinarskoj mapi Evropske unije. Pored toga, usmereni smo ka privlačenju većih investicija, jačanju zaštite domaćeg tržišta i interesa naše države.

Želimo da inspirišemo učesnike na pokretanje novih projekata i da doprinesemo jačanju kapaciteta sektora kroz razmenu iskustava i promovisanje najboljih praksi.

Kakva je uloga institucija, struke i politike u razvoju ovog sektora, da li Kongres otvara prostor za takve dijaloge?

Prethodni kongres je dokazao da je moguće okupiti sve ključne aktere iz sektora, uključujući političare i stručnjake, za jednim stolom. Takva saradnja rezultirala je brojnim unapređenjima, a nadamo se da će i ovaj kongres doneti slične pozitivne pomake koji će doprineti daljem razvoju živinarskog sektora.

Hoće li biti predstavljeni primeri dobre prakse iz BiH i inostranstva koje bi domaći proizvođači mogli preuzeti?

Naravno, jedan od ključnih ciljeva Kongresa je prezentacija unapređenja i primera dobre prakse kako bismo inspirisali druge da krenu istim putem. Ovime želimo podstaći proizvođače na usvajanje novih metoda i tehnologija koje mogu unaprediti njihov rad i konkurentnost.

Kakvu poruku ovaj događaj šalje proizvođačima, institucijama i potrošačima?

Naša primarna namera je da se predstavimo kao deo rešenja, a nikako kao deo problema u ovoj zemlji. Želimo da pokažemo da smo ozbiljan i poverljiv sagovornik institucijama Bosne i Hercegovine i da pružimo potrošačima garanciju da konzumiraju kvalitetnu, zdravu i sigurnu hranu koju proizvodi naš sektor.

Spona između Istoka i Zapada

Kako bi, prema Vašem mišljenju, trebalo da izgleda živinsraki sektor BiH za pet do deset godina?

Naša želja je da maksimalno iskoristimo strateški geografski položaj Bosne i Hercegovine kako bismo postali prava spona između Istoka i Zapada. Cilj nam je da se pozicioniramo kao vodeći proizvođači halal mesa i proizvoda od mesa u Evropskoj uniji, čime bismo postali prepoznatljiv i pouzdan partner u ovoj industriji. Ovaj cilj ne samo da će unaprediti naš sektor, već i dodatno osnažiti ekonomsku poziciju naše zemlje na međunarodnom tržištu.

Takođe smatram da je u što skorijem vremenu neophodno da imamo izgrađenu i u funkciju puštenu kafileriju gde će se zbrinjavati svi nus proizvodi animalnog porekla u BiH. Kao vid rešenja vidimo u javno-privatnom partnerstvu između države i zainteresovanih privatnih partnera. To bi trebalo da bude prioritet u narednih nekoliko godina.

Vidimo se u Sarajevu!

Šta Vama lično znači što ste na čelu Organizacijskog odbora jednog ovakvog događaja, i šta biste poručili učesnicima i onima koji možda još razmišljaju da li da dođu?

Za mene lično, ovo predstavlja ogromnu odgovornost, ali i izuzetnu čast, jer je Organizacijski odbor po drugi put ukazao poverenje imenovanjem na ovu poziciju. Živinarski sektor u Bosni i Hercegovini smatram primerom dobre prakse i dokazom da se, čak i u manje uređenom sistemu, mogu postići izvanredni rezultati uz ulaganje nadljudskog napora. Pozivam sve koji još razmišljaju o prijavi da se pridruže, jer će imati priliku da čuju i vide brojne korisne informacije, koje mogu doprineti zajedničkom uspehu svih nas. Vidimo se u Sarajevu!