Kako prodati organski proizvod?

U petak 25. septembra, 2015. godine, u Selenči će biti održan tradicionalni 9. Forum o organskoj proizvodnji. Tema ovogodišnjeg Foruma je "Plasman organskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu". Važan segment foruma su međunarodni poslovni susreti AgroOrganicB2B, gde je prijavljeno preko 60 učesnika iz osam zemalja. Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom Upravnog odobra Centra za organsku proizvodnju u Selenči, Jozefom Gašparovskim.

Tema ovogodišnjeg Foruma je plasman organskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu. Koje su to kritične tačke u plasmanu na domaćem, ali i na međuanrodnom tržištu?

Kritična tačka u plasmanu na domaćem i ino tržištu je nedostatak ponude organskih proizvoda. Kako na domaćem, tako i na ino tržištu. Sve ostalo se relativno lako može prevazići kroz redovne i nove kanale prodaje.

Pod pretpostavkom da imate dobru sirovinu, proizvod, ambalažu pa i promociju, koje još prepreke vaš proizvod čekaju na stranom tržištu?

Mora se dopasti kupcu. Proizvod mora biti dobro upakovan, ukusan, zdravstveno bezbedan i mora da ispunjava deklarisano. Kupci su ti koji određuju šta je dobro, a šta ne. Mi moramo biti dovoljno kreativni da ga ubedimo da je naš proizvod najbolji. Drugo, pored toga što je teško doći do rafa, morate imati dovoljnu količinu proizvoda, mora biti kontinuirano snabdevanje. Niko nije spreman da napuni svoje magacine vašom robom, pa morate biti spremni da je stalno dopunjujete.

U kojim zemljama vlada najveća zainteresovanost za našim organskim proizvodima?

Nemačka, Francuska, Švajcarska, Nordijske zemlje ... "Zdravo organik" izvozi još i u Sloveniju, Češku, Slovačku i druge zemlje. Dobro je da i Rusija priznaje naše standarde, iako su njihovi propisi strožiji od onih u EU.

Važan segment 9. Foruma su Međunarodni poslovni susreti AgroOrganicB2B, gde je prijavljeno preko 60 učesnika iz osam zemalja. Koja će biti tema tih susreta i ko su učesnici?

Centar za organsku proizvodnju je do sada najviše radio na edukaciji proizvođača u proizvodnji i preradi. Vreme je da povežemo organske proizvođače sa kupcima i distributerima. Zato smo i organizovali AgroOrganicB2B. Da im pomognemo u plasmanu. Polako se kod nas stvara dobro tržište ponude.

Bez obzira na gotovo stalnu priču o organskoj proizvodnji u javnosti, činjenica je da je ona kod nas ipak mala. Koje su prepreke za povećanje površina pod organskom proizvodnjom?

Od ukupnih obradivih površina kod nas je pod organskom proizvodnjom, po zvaničnoj statistici, samo 0,36%. To je jako malo. Hrvatska je pre ulaska u EU imala 3%, a Austrija čak 25%. Prepreke su još uvek slaba informisanost poljoprivrednika kod nas, kao i slaba kupovna moć stanovništva. Ne treba bežati od činjenice da ima dosta zloupotrebe kod samih organskih proizvođača, koji čim je potražnja veća, podižu cene. Mi kao prerađivači organskih sirovina ih plaćamo i do 10 puta više od konvencionalnih. Najsvežiji primer je organska šargarepa, ali industrijskog kvaliteta, koja ne mora biti vizuelno lepa. Nju smo plaćali 50 dinara po kilogramu, dok je šargarepa iz konvencionalne proizvodnje bila 5 dinara po kilogramu. I kada mi preradimo tu sirovinu, naš sok na polici košta 2,5€, a austrijski 1,5€. To se može prevazići samo većom ponudom.

Početnici u organskoj proizvodnji se često žale na nedostatak semena za organsku proizvodnju, organskih đubriva kao i dozvoljenih zaštitnih sredstava. Kako to prevazići?

Ne bih se složio sa tim. Ako nema dovoljno organskog semena ima dovoljno konvencionalnog semena koje nije tretirano. Treba planirati i redovno ga nabavljati, pošto takvog semena nema dovoljno u ponudi. Problem nastaje u proleće kada se seme proda. Mi u našem Inkubatoru smo imali dovoljno semena za 50 biljnih vrsta. Ko ozbiljno hoće da se bavi organskom proizvodnjom, na vreme treba da se dogovara sa semenskom kućom.

Kada je reč o biopesticidima?

U Evropskoj uniji ima puno više registrovanih zaštitnih sredstava nego kod nas. Problem je stavljanja na dozvoljenu listu. Traje dugo i skupo je, a naše tržište je malo. To se ne isplati stranim kompanijama. Mi smo nekoliko puta insistirali u Upravi za zaštitu bilja da se registrovana sredstva u Evropskoj uniji po automatizmu dozvoli i kod nas. Na žalost, nismo naišli na razumevanje.

Dakle, 9. Forum o organskoj proizvodnji počinje u petak 25. septembra u Selenči. Zanimljiva predavanja i B2B susreti će sigurno privući one koji svoju budućnost vide u organskoj proizvodnji. Poseban kuriozitet Foruma o organskoj proizvodnji će biti predstavljanje dobrih primera prodaje organskih proizvoda putem društvenih mreža.

Program 9. Foruma o organskoj proizvodnji možete naći u prilogu članka.