Konji vraćaju staru slavu

U vreme kada se naša poljoprivreda približava evropskoj i kada u proizvodnji koristimo moderne tehnologije i znanja, kada nam je najmodernija mehanizacija na dohvat ruke, radni konji koji su nekada koristili za obradu zemlje, sada se koriste samo za razne manifestacije. Jedna od takvih je i Štraparijada koja je održana u Rumi.

Štraparijada - takmičenje konja u vuči balvana

Mnogi se sećaju vremena kada su naša sela drugačije izgledala. Bez velikih i moćnih traktora i modernih priključnih mašina. Konji za vuču su bili jedina mehanizacija. Bilo je to vreme kada se u poljoprivredi radilo bez opštinskih subvencija, bez pomoći Republike ili bilo koga. Radilo se sa onim što se imalo. Bilo je i onda velikih gazda, a što više konja ima, to je bio moćniji. Imaju monogi i danas konje, ali ih ne koriste za radove u polju nego za izložbe i razna takmičenja. Jedno od takvih je i Štraparijada koja ustvari predstavlja takmičenje konja u vuči balvana. Rumska Štraparijada nastala je zbog opklade, a prvi je te 2010. godine ustanovio Mile Đokanović koji je u Srem došao iz Srebrenice.

"Došli su nam ljudi iz Kraljeva, Kragujevca, Sjenice, Novog Pazara, Lučana, Ivanjice, Požege, Valjeva, Loznice, Banje Koviljače, Pavlovaca, Žarkovca. Iako u Bosni imaju svoju "Štraparijadu", a otežavajuća okolnost za dolazak u Srbiju jesu granična pravila vezana za sertifikate konja, to ih nije omelo da budu na spisku redovnih takmičara ovde u Sremu. Može se reći da ovaj događaj ima međunarodni karakter", priča Mile Đokanović.

Konje treba čuvati

Takmičilo se u nekoliko kategorija. Ni loše vreme nije uticalo ne veliku posećenost sedme Štraparijade, ali i na borbenost konja. Najbolje se kao gazda pokazao Milinko Bugarin iz Banje Koviljače, zatim Braco Borojević iz Pavlovaca, a na trećem mestu je bio Žarko Nikolić iz Loznice. Njihova grla su bila najbolja u teškoj kategoriji u paru. Jasne su i propozicije ovog takmičenja, kaže Đokanović.

"Konji moraju biti širokih nogu i probrani. Ne može svaki konj to da podnese, već onaj koji je duži, teži i veći. Konj je danas izgubio posao, a pričali su mi ljudi ovde u Sremu kako su ih nekad koristili i svu zemlju obrađivali s ovakvim grlima. Možda baš zato i lokalna samouprava u Rumi nije imala dilemu da li da pomogne ovu Štraparijadu. Konje treba čuvati i negovati sada kroz ovakve menaifestacije, jer tako čuvamo sećanje na dane i vreme koje je zahtevalo više rada i znoja, kako za nas, tako i za ove životinje", priča Đokanović.

I baš zato dobro je što su Štraparijade počele da se održavaju i na ovom terenu. Vlasnici i zaljubljenici u konje imaju priliku da svoje lepotane prikažu i na delu. A gde bi to mogli da nije ovakvih takmičenja? Zaboravljene su brazde orane konjskom zapregom, a u ovo vreme gazde svoje konje mogu hvaliti samo po rezultatima sa ovakvih i sličnih manifestacija. Ipak, recimo i to da je obrada zemljišta konjskom zapregom daleko jeftinija od ove moderne. Nema troškova nafte, registracije, rotacije i ostalih nameta. O ekološkoj prednosti ne treba govoriti. Za mala gazdinstva konji ponovo mogu postati veoma zanimljivi, bez obzira što je ovo 21. vek.