Magarci jesu tvrdoglavi, ali su ih Hercegovci "naterali" da se trkaju

Protekle nedelje je u Mogorjelu, kod Čapljine (Bosna i Hecegovina), održana jedinstvena i neobična tradicionalna manifestacija "Trka magaraca", u organizaciji Konjičkog kluba "Vranac" iz Čapljine. Četvrta po redu čapljinska trka magaradi okupila je ove godine šest takmičara, inače, manje nego ranijih godina, jer vremenska prognoza ove godine nije obećavala lepo vreme.

Ipak, na sreću svih, dan je ipak bio sunčan, a uslovi za utrku idealni. Smeha i ovaj put nije nedostajalo. Naime, magarci su poznati kao tvrdoglave životinje, pa su takmičari morali dobro da se pomuče kako bi ih doveli do cilja. Čak su ih mamili i s klipom kukuruza.

Tvrdoglavi magarci

Već nekoliko godina, na ovom događaju učestvuje Nikica Dragičević koji je ovog puta osvojio prvo mesto. Kaže da je svaki put veoma smešno i zanimljivo.

"Zanimljivo je zaista, mislim da ovo nema nigde u BiH, na našim prostorima. I svake godine jedva čekamo takmičenje jer je stvarno zanimljivo i zabavno", kaže Dragičević, pobednik trke.

Uz muškarce, u trci magaraca takmičile su se dve žene. Jedna od njih je Anđela Matuško koja je ove godine osvojila treće mesto i kaže da je bilo jako zabavno. Ističe da trke nisu baš uvek lake, jer je magarce nekad gotovo nemoguće pokrenuti s mesta "jer su tvrdoglavi, baš kao i mi ljudi", kaže kroz smeh.

"Prošle godine mi se magare nije maklo s mesta. Magarci su jako tvrdoglavi, ali i jako zanimljive životinje, tako da je i ova trka zanimljiva za naše mališane, koji danas retko gde mogu da vide magarce. To je jedan sasvim izgubljen običaj danas, tako da je ovo jedan lep događaj i vredan posete", kaže Matuško.

Simbolika Hercegovine

Osim trke magaraca, održalo se i takmičenje u stavljanju samara, kaže organizator ove jedinstvene manifestacije u BiH, Ivan Dragičević, inače, predsednik Konjičkog kluba "Vranac" iz Čapljine.

"Imali smo i jedno takmičenje kako se stavlja samar na magare i kako se slažu drva na taj samar. Tako su u stvari radili naši preci, naše bake i dede, gotovo svako domaćinstvo je imalo magare. Danas imamo ovde i folklor i narodnu nošnju. Tako da je sve to simbolika Hercegovine. A kenjca, magarca kako ga ovde zovemo, na ovaj način želimo da sačuvamo od zaborava", kaže Dragičević.

Čapljinci na ovaj način žele da očuvaju običaje i tradiciju Hercegovine jer nekada je veliki broj domaćinstava imao magare koje je služilo za rad i bilo je simbol ovog kraja, dok je danas to zapravo prava retkost.