Voćarstvo naše nasušno

• 360
• 18
• 0

Naša voćarska struka i nauka može biti ponosna. U vremenima kada se ruše tradicije, prekidaju konci sa prošlošću Naučno voćarsko društvo Srbije proslavilo je jedan važan jubilej - 50 godina kontinuiranog izlaska njihovog glasila - časopisa "Voćarstvo".

Nekada "Jugoslovensko voćarsvo", ali pošto ta zajednica više ne postoji, sada samo "Voćarstvo" prozor je stručnjaka, savetodavaca, voćara-profesionalaca, pa i onih samo amatera ka savremenim dostignućima u voćarstvu.

Kako je sve počelo?

Šesdesetih godina prošlog veka, u nekada nam zajedničkoj domovini, osetila se potreba za glasilom, tačnije specijalizovanim časopisom iz oblasti voćarstva, u kome bi naučni radnici mogli da objavljuju rezultate svojih istraživanja kao i da "razmene sa bazom" saznanja stečena u prestižnim voćarskim zemljama. Postojala je potreba tadašnjih rukovodilaca voćarske proizvodnje u socijalističkim kombinatima da se informišu o novinama u vezi sa savremenim sortimentom, podlogama, i svim aspektima tehnologije proizvodnje. Kako oni tako, i voćari-domaćini koji su "preživeli" brojne socijalističke reforme.

I tako je u Čačku 1967. formirano sedište redakcije, a izlazak prvog broja pobudio je veliku pažnju tadašnje stručne javnosti. Pisali su za "Jugoslovensko voćarstvo" naznačajniji naučni radnici u voćarskoj struci od Triglava do Đevđelije, šansu su dobijali mlađi i perspektivniji autori.

Velika zainteresovanost za savetovanje

Uspeh je opstati

Rat, sankcije, opšta besparica nisu zaustavile izlaženje "Voćarstva". Požrtvovanjem urednika, redakcije, autora, časopis je opstao i u najtežim trenucima nesrećnih devedesetih. Samo oni koji su tada radili na časopisu, sećaju se koliko je opštoj besparici bilo teško obezbediti novac koji gotovo da ništa nije vredeo, papir i štampariju koja će odštampati broj. Na sreću, ta vremena su za nama. Ali ne bi valjalo da ih zaboravimo. Da nam se ne bi vratila.

"Voćarstvo" poguralo voćarstvo

Potpisnik ovih redova bio je jedini novinar iz Srbije na obeležavanju 50 godina kontinuiranog izlaska časopisa "Voćarstvo" u Banji Koviljači. Poruka je to i uredništvu da mora više poraditi na komunikaciji sa predstavnicima mas-medija kako bi njihov rad bio prepoznat, a šira populacija upoznata sa radom. Ali to je tema za neku drugu priliku.

"Nisu se samo povećale površine u Srbiji. Uvedene su savremene tehnologije. Kod nekih voćnih vrsta te tehnologije prate one najsavremenije u Evropi. Samo za 10 godina proizvodnja voća je povećana sa 700.000 tona u 2003. na milion i 700.000 tona u 2013. godini. Mi koji se bavimo voćarstvom pokrenuli smo druge grane privrede. 2005. smo sve kompletno uvozili od sadnog materijala, preko protivgradnih mreža do stubova i tako dalje. Danas Srbija ima sve to i može da ponudi konsalting".

Na savetovanju je predstavljeno 16 referata posvećenih savremenom sortimentu i tehnologiji gajenja kontinentalnih vrsta voća. Predavači su predstavili i aktuelne probleme u kontroli prouzrokovača ekonomski najznačajnijih bolesti i štetočina voćaka i najnovija dostignuća u čuvanju svežeg voća i preradi.

Na skupu je odlučeno da predavači daju svoje predloge kako da se unapredi proizvodnju kontinentalnih voćnih vrsta. Zaključci će biti predstavljeni na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 9. decembra na tradicionalnom savetovanju "Savremena proizvodnja voća", koje organizuje Društvo voćara Vojvodine.