Beg od ekrana i mreža u selu Divci - uz domaću hranu i zaboravljene društvene igre

U vremenu prepunom ekrana i digitalizacije jedna porodica iz okoline Valjeva je osmislila savršen način da se osveži svakodnevni život, pobegne od digitalnog sveta i stvori harmonična atmosfera koja podstiče kreativnost, zabavu i društvenu povezanost. Na samo 12 kilometara od Valjeva, u selu Divci, nalazi se Digitalni Detoks park "Wood play" gde se okupljaju porodice, deca igraju, dok se hrana krčka daleko od gradske gužve.

Zahvaljujući društvenim igrama napravljenim od potpuno prirodnog materijala posetiocima ovog parka vraća se ne samo fokus, već i strpljenje, ali i osećaj za stvarnost.

"Ideja je rođena iz porodičnog sećanja na očeve drvene igre i nostalgije za prstofudbalom, uz želju da se reciklaža i zajedništvo pretoče u praktičnu, edukativnu aktivnost", kaže za Agroklub jedan od osnivača parka, Vladimir Ilić.

Ništa se ne baca

Porodični princip "ništa se ne baca, sve se vraća u krug", pretvoren je u velike, ručno rađene igre od prirodnih i recikliranih materijala. Na taj način otpad postaje sirovina, a igra alat za podizanje svesti.

"Krenuli smo od kartonskih prototipova, a finalne verzije pravimo od šperploče i ploča od recikliranog Tetra Paka. Višak materijala vraća se u tok, sakuplja i šalje na reciklažu."

Oni su primer porodične zajednice u kojoj svako zna svoj zadatak: jedni crtaju i konstruišu, drugi seku, lepe i sklapaju, treći testiraju funkcionalnost, četvrti vode finansije i logistiku.

"Na našem imanju imamo sve neophodne mašine za pravljenje igara i znanje da ih koristimo od prve skice do završne dorade", ističe naš sagovornik i dodaje da podela uloga ubrzava rad, smanjuje otpad, čuva budžet i uči decu odgovornosti.

Kada dete, kaže on, ubaci plastičnu bocu u "pravu" kantu u okviru igre, zapravo pravi prvi korak ka cirkularnoj ekonomiji. Kada roditelj vidi kako se karton pretvara u novu ploču igre, razume da otpad postaje sirovina i da je reciklaža prva lekcija organske proizvodnje.

Kruženje materijala, znanja i ponosa

"Kvalitet hrane i čistoća vazduha ne odlučuju se samo na njivi nego i u kuhinji i dvorištu. Odvajanje otpada smanjuje ugljen-dioksid i podiže dostupnost čistih sekundarnih sirovina", kaže on.

Kako dodaje, kompost iz biootpada hrani zemljište, a humus čuva vlagu, što je od izuzetne važnosti u sušnim uslovima. Manje hemije, više otpornosti, samim tim i stabilniji prinos čine most između reciklaže i organske poljoprivrede koji svakog dana prelazimo.

"Svoju filozofiju predstavljamo na sajmovima i manifestacijama širom zemlje. Tamo naš mini sistem kruženja prikazujemo na delu kroz same igre od recikliranog Tetra Paka i kartona. Kao deo Bio distrikta Kolubara povezujemo se sa lokalnim proizvođačima i zajednicom - kruženje materijala, znanja i ponosa."

U Digital Detoks parku u Divcima, dodaje on, porodice kroz igru uče selekciju otpada, štednju vode i brigu o zemljištu. Ekrani ostaju po strani, razgovor i saradnja dolaze u prvi plan, a agronomija postaje bliska.

Osim toga što se u ovom parku ljudi povezuju između sebe, a ne putem vajfaj signala, deca imaju mogućnost da igraju stare, zaboravljene društvene igre, dok roditelji uživaju u čistoj prirodi i digitalnom detoksu.

Domaća i sveža hrana

Za pripremu ukusne, domaće hrane zadužen je Vladimirov drug iz detinjstva Nikola, profesionalni kuvar koji je godinama kuvao na brodovima i u mnogim restoranima. Sada u Divcima sprema razne domaće specijalitete, od kojih se posebno ističu domaća jagnjeća pljeskavica i kobasica od mangulice.

"Sve je domaće i sveže, pa i domaći sokovi od jabuke i maline koji stižu od proizvođača iz okoline Arilja", ističe Ilić.

Zato, Wood play poziva škole, zadruge, opštine i porodice kako bi zajedno podigli svest, oplemenili zemlju i vratili poštovanje prema radu koji nas hrani.

"Cirkularna ekonomija nije trend, već kultura življenja koja se uči kroz rad, potvrđuje na njivi i meri na tanjiru", zaključuje.