Naša kultura i tradicija prepuna je brojnim običajima koji se čuvaju od davnina, a jedan od njih su ivanjdanski običaji i pre svega ivanjdanski venčići koji bi mogli da se nađu na nacionalnoj listi nematerijalnog nasleđa.
Muzejsko, arheološko, kulturno i nematerijalno nasleđe veoma su važni za naš kulturni i nacionalni identitet. Istraživanja u ovoj oblasti veoma su bitna, a teško se može reći da se jedan takav projekat može završiti. Prema rečima etnologa valjevskog Narodnog muzeja Gordane Pajić, uvek se može istraživati dalje i saznati više.
"Ja sam istraživala 2020. godine o ivanjdanskim običajima, za vreme korone. Bilo je nezgodno ići na teren i komunicirati sa ljudima, ali uspeli smo u tome, čak smo i snimili i izmontirali jedan film i uradili katalog. Prvo smo obuhvatili Valjevo i okolinu, a 2022. godine smo taj projekat nastavili sa kolegama iz drugih krajeva", kaže Pajićeva i dodaje da je naziv tog projekta bio Ivanjdanski običaji u Srbiji i kroz njega su promovisali i jedan zbornik radova.
"U 2023. sam svu prikupljenu građu sistematizovala, popunila upitnik i predala našem Nacionalnom komitetu za nematerijalno nasleđe za upis ivanjdanskog venčića na našu nacionalnu listu. Procedura je malo sporija, pa sada čekamo odgovor", navodi ona.
Istraživanje o ivanjdanskim običajima vezanim za valjevski kraj obavljeno je u Brankovini i Osečini.
"U zborniku koji smo priredili nalazi se sedam članaka koji govore o važnim aspektima ovog običaja. To je branje ivanjskog cveća, pravljenje ivanjdanskih venčića, kolektivni karakter ovog običaja, običaj stavljanja venčića na grobove, što je u Jadru još uvek zadržano. Veoma važan deo su i ivanjdanske vatre, one su ada izobičajene, ali se zadržao u Zapadnoj Srbiji za Petrovdan i to su praznici letnjeg ciklusa koji imaju zajednički karakter paljenja vatre", kaže naša sagovornica.
"U zborniku se nalazi i članak o lekovitim vodama jer se veruje, a o tome su pisale kolege iz Čačka, da se u blizini manastira Sjenik kod Čačka, narod upravo na Ivanjdan okuplja, bere lekovite trave i umiva lekovitom vodom. To je veoma interesantan segment o lekovitom i magijskom svojstu vode", kaže Pajićeva i dodaje da sve to daje mogućnost etnolozima i muzejima da to nematerijalno nasleđe baštini na jedan poseban način i prezentuje javnosti.
Običaji i tradicija našli su se i u programima turističkih organizacija gde se na interesantan način prezentuje njihovim korisnicima.
Ivanjdanski venci - zašto se upliću lekovite biljke, žitarice i beli luk?
"U zborniku su se našla iskustva različitih institucija, ali ono što je bitno je da su ti običaji još uvek živi u narodu. Naravno, izmene postoje shodno današnjem vremenu i ono što je interesantno je da se ivanjdanski običaji mogu sve više videti i u gradskoj sredini", naveo je etnolog valjevskog Narodnog muzeja.
U ranijim vremenima narod se okupljao, žene i devojke su išle da beru trave i plele venčiće, ali danas to ne funkcioniše tako.
"Danas to svako radi za sebe, odlazi da bere trave ili plete venčiće, a najčešće se oni, već gotovi, prodaju na pijacama ili po kvartovima, bar je tako po Valjevu, a verovatno i u drugim sredinama. Ono što je zanimljivo je da se u Brankovini, odnosno na Brankovačkom visu, slavi slava jednog zaseoka, a u drugom selu, Jovanji, priređuje se vašar", kaže Pajićeva.
Sve ove običaje, lokalne zajednice i danas prihvataju kao deo svog nasleđa, oni žive i prenose se na nove generacije.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Samsa, propeć, lučen gra, kuvano slatko od grožđa najbolje prave "Pčinjanke"
Selo je moje more! Više gostiju na etno domaćinstvima nije dovoljno
Destilerija, biošpajz i seoski turizam na srpsko-švajcarski način
Prepreke za pun potencijal seoskog turizma. Da li je do vlasnika ili države?
