Naša kultura i tradicija prepuna je brojnim običajima koji se čuvaju od davnina, a jedan od njih su ivanjdanski običaji i pre svega ivanjdanski venčići koji bi mogli da se nađu na nacionalnoj listi nematerijalnog nasleđa.
Muzejsko, arheološko, kulturno i nematerijalno nasleđe veoma su važni za naš kulturni i nacionalni identitet. Istraživanja u ovoj oblasti veoma su bitna, a teško se može reći da se jedan takav projekat može završiti. Prema rečima etnologa valjevskog Narodnog muzeja Gordane Pajić, uvek se može istraživati dalje i saznati više.
"Ja sam istraživala 2020. godine o ivanjdanskim običajima, za vreme korone. Bilo je nezgodno ići na teren i komunicirati sa ljudima, ali uspeli smo u tome, čak smo i snimili i izmontirali jedan film i uradili katalog. Prvo smo obuhvatili Valjevo i okolinu, a 2022. godine smo taj projekat nastavili sa kolegama iz drugih krajeva", kaže Pajićeva i dodaje da je naziv tog projekta bio Ivanjdanski običaji u Srbiji i kroz njega su promovisali i jedan zbornik radova.
"U 2023. sam svu prikupljenu građu sistematizovala, popunila upitnik i predala našem Nacionalnom komitetu za nematerijalno nasleđe za upis ivanjdanskog venčića na našu nacionalnu listu. Procedura je malo sporija, pa sada čekamo odgovor", navodi ona.
Istraživanje o ivanjdanskim običajima vezanim za valjevski kraj obavljeno je u Brankovini i Osečini.
"U zborniku koji smo priredili nalazi se sedam članaka koji govore o važnim aspektima ovog običaja. To je branje ivanjskog cveća, pravljenje ivanjdanskih venčića, kolektivni karakter ovog običaja, običaj stavljanja venčića na grobove, što je u Jadru još uvek zadržano. Veoma važan deo su i ivanjdanske vatre, one su ada izobičajene, ali se zadržao u Zapadnoj Srbiji za Petrovdan i to su praznici letnjeg ciklusa koji imaju zajednički karakter paljenja vatre", kaže naša sagovornica.
"U zborniku se nalazi i članak o lekovitim vodama jer se veruje, a o tome su pisale kolege iz Čačka, da se u blizini manastira Sjenik kod Čačka, narod upravo na Ivanjdan okuplja, bere lekovite trave i umiva lekovitom vodom. To je veoma interesantan segment o lekovitom i magijskom svojstu vode", kaže Pajićeva i dodaje da sve to daje mogućnost etnolozima i muzejima da to nematerijalno nasleđe baštini na jedan poseban način i prezentuje javnosti.
Običaji i tradicija našli su se i u programima turističkih organizacija gde se na interesantan način prezentuje njihovim korisnicima.
Ivanjdanski venci - zašto se upliću lekovite biljke, žitarice i beli luk?
"U zborniku su se našla iskustva različitih institucija, ali ono što je bitno je da su ti običaji još uvek živi u narodu. Naravno, izmene postoje shodno današnjem vremenu i ono što je interesantno je da se ivanjdanski običaji mogu sve više videti i u gradskoj sredini", naveo je etnolog valjevskog Narodnog muzeja.
U ranijim vremenima narod se okupljao, žene i devojke su išle da beru trave i plele venčiće, ali danas to ne funkcioniše tako.
"Danas to svako radi za sebe, odlazi da bere trave ili plete venčiće, a najčešće se oni, već gotovi, prodaju na pijacama ili po kvartovima, bar je tako po Valjevu, a verovatno i u drugim sredinama. Ono što je zanimljivo je da se u Brankovini, odnosno na Brankovačkom visu, slavi slava jednog zaseoka, a u drugom selu, Jovanji, priređuje se vašar", kaže Pajićeva.
Sve ove običaje, lokalne zajednice i danas prihvataju kao deo svog nasleđa, oni žive i prenose se na nove generacije.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
"Miholjski susreti sela" i ove godine. Sledi objavljivanje javnog konkursa
Budžet za unapređenje seoskog turizma 150 miliona dinara, moguća i dodatna izdvajanja
Zasukali rukave i od stare štale napravili seosku kuću za odmor
Holandski bračni par kupio celo selo u Španiji za manje od 350 hiljada evra
