Matejev konak: Ovde se supa kuva satima, a gosti borave u kući staroj više od 100 godina

Nakon što su doneli odluku da grad zamene životom na selu, supružnici Leonora i Dalibor Manesku rešili su da kupe kuću daleko od gradske gužve i smoga i posvete se razvoju seoskog turizma. S obzirom na to da su godinama obilazili imanja u okolini Vršca, jedno domaćinstvo im se posebno dopalo.

U Južnobanatskom okrugu, na 30 kilometara od Vršca u selu Šušara pronašli su ono za čime su godinama tragali, imanje na kome se nalaze dve kuće i prostrano dvorište okruženo borovom šumom.

Domaćica Leonora Manesku nam na početku razgovora pojašnjava kada su počeli da se bave seoskim turizmom i zašto su odlučili da ipak kupe dve kuće.

"Pronašli smo divno imanje, renovirali kuću koja je stara više od 100 godina i uredili je baš onako kako smo oduvek zamišljali, tradicionalno i starinski", kaže ona za Agroklub i dodaje da su pre tri godine počeli da se bave turizmom.

Priprema hrane na tradicionalan način

Nakon što su obnovili obe kuće, onu u kojoj žive već deset godina, ali i onu koja spremno dočekuje goste, domaćica ovog imanja, između ostalog priprema i najukusnija jela na stari, tradicionalan način.

"Naše supe se kuvaju po četiri sata. Za pripremu jela ne koristimo friteze, a sve se prži i peče na svinjskoj masti."

Osim toga, u plasteniku gaji i domaći paradajz čiji ukus oduševljava svakog gosta koji boravi na njihovom imanju, a domaćom kuhinjom su posebno opčinjeni i strani turisti. Prostranim dvorištem slobodno šeta i 25 gusaka od čijeg mesa je nekada spremala razne specijalitete, ali to više ne radi.

"One su sada naši omiljeni ljubimci", kaže nam.

Uživanje u netaknutoj prirodi

Matejev konak, kako su inače nazvali seosko domaćinstvo, dobio je ime po krsnoj slavi Sv. apostol Matej koju ova porodica godinama obeležava. Osim etno kuće i restorana sa tradicionalnim jelima, gosti koji borave u ovom konaku mogu da uživaju i u netaknutoj prirodi.

"U blizini naše kuće nalazi se prirodni fenomen, brdašca nalik onima na Novom Zelandu. S jeseni su posebno interesantne nijanse crvene i narandžaste boje, pa tako ova lokacija privlači kako domaće, tako i strane turiste", ističe naša sagovornica.

Kako dalje napominje, nikada nisu bili korisnici državnih subvencija, iako su konkurisali. To bi im, kaže ona, znatno olakšalo posao, jer su mnogo uložili u imanje, a podigli su i kredit.

"Borimo se da opstanemo. Seoski turizam je za sada samo hobi", napominje ova domaćica, koja je inače po struci profesor stručnih predmeta u Ekonomskoj školi, dok je suprug električar.

"U grad se ne vraćamo"

Osim što gosti ovog konaka mogu da prenoće, ali i da se počaste raznim specijalitetima domaće kuhinje, ovde se organizuju i muzičke večeri kao i proslave rođendana. Nedelja je najposećeniji dan, a gosti imaju priliku da uživaju u svim blagodetima koje nudi ovaj konak.

"Naše devojčice takođe učestvuju u poslovima na imanju, imaju čak i svoje kecelje. Međutim, ono što im najmanje odgovara je svakako čišćenje ogromnog dvorišta, pa zbog vetra stalno moramo držati metle", kaže šaljivo.

Kada su u pitanju planovi za budućnost, voleli bi da se posao proširi, ali i da kupe koze, koje su prvobitno planirali, ali se to nije ostvarilo ni posle 10 godina.

"Bilo je kriznih situacija, ali se u grad ne vraćamo", zaključuje Manesku.

A kako izgleda ovo prelepo seosko imanje u Banatu, pogledajte u galeriji ispod teksta. Poželite da odete, zar ne?